Да ли довољно поштујемо себе?

Пише: Катарина Вукићевић дипл. психолог

Сви се запитамо некада да ли је неким људима једноставно лакше да воле и поштују себе. Те да ли се људи рађају такви или самопоштовање и самопоуздање граде временом.

Већина психолога ће се сложити како то није урођена особина, већ нешто што се стиче временом и радом на себи.

Самопоштовање јесте прихватање себе. Самопоштовање се гради временом. Схватамо да смо вриједни љубави и поштовања. Човјек је способан да сагледа своје мисли, осјећања, своје ставове, понашање.. те на основу тога ствара представу о себи.  Самопоштовање је могуће када код себе препознамо позитивне карактеристике које цијенимо код других.

Самопоуздање јесте осјећање да смо способни да савладамо препреке и изазове са којима смо суочени. Затим, представља и сигурност у сопствени став и схватање свијета.   Самопоуздана особа вјерује у своје способности. Када се суочи са проблемом, она то чини стабилно и прихвата као још једну прилику за учење.

Упустити се у нове изазове, искористити сваку прилику која се пружа, прихватити одговорност, преузети контролу у тешким ситуацијама, те прихватање критика чини оно што самопоуздана особа јесте.

Самопоуздање функционише у области познатог. Тако да нормлано је да се у неким ситуацијама, неким пословима и областима осјећамо самопоузданије него у другим.

Самопоуздање и самопоштовање често иду “под руку“. Но, могуће је имати високо самопоуздање у неким областима, а опет имати ниско самопоштовање.

Зашто је то тако?

Самопоштовање јесте когнитивна али и емоционална процјена себе, својих ставова, размишљања, схватања, понашања.. Односно, оно је емоционална процјена сопствене вриједности.

Самопоштовање често развија као мјерило социјалне прихватљивости и социјалног угледа, као и мјерило постигнућа. Ту неријетко настаје проблем; јавља се страх од неуспјеха, страх од неприхватања или одбацивања.

Шта радити када је самопоуздање ниско?

1. Будите организовани. Организација помаже како код јачања самопоштовања, тако и самопоуздања. Боље планирање обавеза, контрола свог времена доприносе осјећају мира и растерећености. Осјећај да сте добро организовали своје активности и да не касните са роковима доприноси самопоштовању.
2. Прихватите своје недостатке и радите на себи. Свако од нас гријеши, свако од нас има нешто због чега  није задовољан. Управо зато треба да прихватимо чињеницу да нисмо савршени (нико и није!) и да увијек и непрекидно морамо да радимо на себи.
3. Сви смо јединствени! Не постоје двије потпуно исте особе. Престаните себе да упоређујете са другим људима. Ви сте посебни баш такви какви јесте, са свим својим манама, врлинама и талентима.
4. Понашајте се као да имате самопоуздања. Зашто? Иако је на почетку то глума, говор тијела, став показаће да имате самопоуздање, те када схватите да то уопште није тешко на пола пута сте да самопоуздање постане дио Ваше личности.   Невербална комуникација је веома важна, начин на који стојите, сједите, поздрављате се са неким, шаље другима слику о вама. А онда и Ви сами креирате представу о себи.
5. Говорите јасно, будите директни и не устручавајте се да говорите гласно. Није риједак случај да слушаоци  изгубе жељу да слушају оне који шапућу, имају утисак да немају што рећи и нису сигурни у то што говоре. Избјегните поштапалице, говорите одлучно.
6. Размишљајте позитивно. Окружите се позитивним људима са којима ћете уживати и забављати се, са људима који се забављају са Вама, јер то ће утицати на Ваше самопоуздање. Када почнете да размишљате на позитиван и другачији начин, почећете и себе да посматрате другачије. Примјетићете своје врлине и то ће допринијети Вашем самопоштовању.
7. Не плашите се да преузмете акцију. Будите иновативни, креативни, одважни. Размишљајте као особа која има самопоуздање. Јер рад на Вашим поступцима помаже јачању самопоуздања. Престаните да сумњате у своје квалитете. Јер када вјерујете у себе и други ће.