Српска православна црква данас слави празник посвећен Светој Петки, једној до највећих мисионарки хришћанске вјере.
Празник преподобне Параскеве је честа српска слава, а СПЦ и православни вјерници славе га сваке године 27. октобра (14. октобра према Јулијанском и Богослужбеном календару СПЦ).
Православни вјерници славе дан Свете Петке, заштитнице жена, болесних и сиромашних. Вјерници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Име Свете Петке његује се вјековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Вјерници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори љековите воде коју људи узимају вјерујући да ће им залијечити ране и заштитити их од болести.
По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири вјеру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одјећи, са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године по једнима је отео, по другима једноставно пренио мошти свете Параскеве у свој пријестони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренијете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Књегиња Милица успјела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренио је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.
Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренио у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, гдје су и данас.