И Велика субота, коју је према вјеровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу, проводи се у молитви и тишини
У питању је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христ разапет на Голготи, због чега се и Велика субота, коју је према вјеровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу, и проводи се у молитви и тишини.
Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свијећа, врши се слика Христовог погреба.
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља одећа, боје јаја, по правилу изјутра обавезно прије изласка сунца. У Хомољу се мијеси колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.
Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсјећају на дуге Христове мука на распећу.
Стари вјерују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дјело или удијелити милостиња сиромашнима, вјерује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу.
На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја, сходно народном вјеровању, ваља да боје искључиво жене.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње Ускрс – најрадоснији хришћански празник и вријеме велике радости за вјернике широм свијета.