Празник Благовијести је један од 12 највећих хришћанских празника
Српска православна црква обиљежава Благовијести, празник сјећања на сусрет дјевице Марије и архангела Гаврила, који јој је, према Јеванђељима, саопштио да ће родити спаситеља људског рода.
Празник Благовијести је један од 12 највећих хришћанских празника.
Слави се у знак сјећања на ,,благу вијест“, када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу
Благовјести спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике. Славе се увијек 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.
Са овом благовјешћу архангела, „силаском Светог духа на пречисту дјеву“, почиње обнова човјечанства, а ријечима архангела Гаврила ,,Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом“, отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај човјечанства.
Сматра се да од Благовијести почиње сјетва јарих жита. Такође, вјерује се да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бројала зима, све док тај дан не прође.