Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе казао је да смо гинули јер смо Црногорци? И јесмо, али давно, и то ћутке и без опаљеног метка. Погинули у немаштини свега и имању свачега“
„Таман када човјек пожели да се обрати Министарству Просвјете и затражи објашњење око неколико постављења – како и зашто се то догађа, схватите да су случај или два само повод једној организованој акцији да се до задњег даха брани сваки педаљ давно отетих положаја и привилегија.
Сваки смијењени директор ођедном је „професионалац“ и богоугодни „старосјеђелац“ на мјесту на којему је.
На стотине школа у Црној Гори и сви мисле исто. Свакога је потоњи министар просвјете Дамир Шеховић или који од његових ДПС претходника изабрао по професионалним и неутралним правилима? Није било ничега од оног „препознавања терена“, није се дешавало да наставници и професори физичког васпитања по деценију или више ведре и облаче у просвјети? А ко је год раније постављен није било тог притиска јавности да га министар разријеши или га се одрекне?
Погинули смо јер смо Црногорци!?
Е, тако гинуо сваки народ и народност.
Од тога метка је било најљепше погинути у минуле двије деценије. Тај „крвави“ Граховац ће се памтити по добијеним становима и привилегијама, по оданости џелату до посљедње капи наше крви.
Госпођа је погинула јер је смијењена са мјеста директорице Основне школе? Па ако је то погибија 90% просвјетних радника у минулих двадесет година су мртви држали часове?
Сад су сва постављења изједначена са Даром без обзира и на промијењен став Министарства?
А ко је то раније промијенио став? Ђукановић? Марковић? Шеховић? Бошковић? Оно кад је генерални секретар Предсједника државе снимљен са ковертом и када су десетине хиљада људи излазиле на улицу – је ли Стијеповић и данас код Ђукановића?
Погинули смо јер смо Црногорци?
Као оно што је изгинула Верица Мараш на првој линији фронта бранећи подруме Шипчаника?
Као оно што је „погинуо“ Петар Ивановић бранећи дољанске њиве, градине и винограде? Оно кад му је стара мајка прала крваве аљине и три товара блага?
Као оно што су мртви падали под теретом отпремнина?
Као кад је црногорска крвца професора Бјелице лила низ цитате и научне радове, кад се стакала бујица и липтање низ покрадене докторске тезе и научне радове?
Погинули смо јер смо Црногорци?
И јесмо, али давно, и то ћутке и без опаљеног метка. Погинули у немаштини свега и имању свачега“, саопштио је Даниловић.