Пошто Црква у конкретном случају не ради ни једну незакониту или провокативну ствар свакоме, па и Веселину Вељовићу, мора бити јасно да је сваки покушај спречавања криминални акт. То је насиље на које нико нема право нити се може позивати на слободу увјерења
Пише: Горан Даниловић
Мора се престати са сијањем страха. Прекинимо ово лудило.
Нема мјеста узрујавању и бризи око безбједносних прилика у Црној Гори и на Цетињу. У то сам више него убијеђен.
Конкретно, око устоличења, није на испиту Црква него држава Црна Гора. Не морам то објашњавати људима који имају добру намјеру и разумију права и обавезе свакога од нас у држави која се гради као демократска заједница. Не бих тек ништа објашњавао онима који силу и властити интерес претпостављају држави.
Апсолутно сам сагласан да је безбједност грађана на првом мјесту па чак и кад се ради о једном празничном дану какав је устоличење Митрополита.
Једно, међутим, мора бити јасно. Ако постоје безбједносни ризици јавност мора знати који су то. Угрожавање безбједности једног таквог догађаја не може да заврши паушалном оцјеном или каквом флоскулом да „пријети опасност“! Безбједност могу угрозити појединци, групе, покрети, а службе морају именовати оне који су потенцијална пријетња. Ако би држава на неки волшебан начин и из политикантских разлога избјегла ову прецизну процедуру то би значило да улазимо у зону безвлашћа у којему се исплате пријетње и уцјене.
Сваки сљедећи догађај сличан устоличењу или чак они који се тичу пожељних или непожељних политика могао би потом бити оспорен, уцијењен, или одржан под пријетњом и то без посљедица. За државу и демократско друштво то је недопустиво.
Дакле, ако је безбједносно спорно устоличење Митрополита на Цетињу, морају се персонализовати „узроци“!
Ми смо мала заједница и сви знамо све. Ко, дакле, представља безбједносну пријетњу? Ко је спреман да јуриша на Цетињски манастир? Треба ли сада, након што је та политика поражена прошле године на изборима, да бјежимо по Црној Гори од некога? Треба ли нам нечија дозвола и печат да идемо на литургију – за десетак дана на Цетиње, а онда под Острог, у Морачу, потом „сагласност“ екстремистичких група да живимо у својим домовима. Тражиће нам можда и да дјецу не шаљемо у школу или ону „непожељну“ преписујемо у неке друге?
Ово лудило мора да стане и мора се престати са сијањем страха међу грађанима. Држава је дужна, то није ствар добре воље, да грађанима и институцијама гарантује сигурност.
Пошто Црква у конкретном случају не ради ни једну незакониту или провокативну ствар свакоме, па и Веселину Вељовићу, мора бити јасно да је сваки покушај спречавања криминални акт. То је насиље на које нико нема право нити се може позивати на слободу увјерења.
На стотине хиљада нас мислимо да Ђукановић не заслужује да буде предсједник па нико није кретао до сада да га силом исели из зграде Предсједника!
Биће, међутим, заиста охрабрујуће ако по адекватној пријави надлежни тужилац у међувремену испита најмање двојицу службеника полиције који су 22. августа били на непријављеном скупу на Цетињу.
Међу њима, био је и макар један „војни безбједњак“. У свакој европској држави, рецимо, господа Благојевић и Перовић, били би дужни да саопште шта су радили на непријављеном скупу „високог ризика“? Извињавам се уколико су међу протестанте били убачени по задатку – то је већ професионално понашање. Да ли ће по истом принципу бити позван на саслушање Веселин Вељовић, савјетник Предсједника Црне Горе? Понављам, ријеч је о непријављеном скупу.
Ако се тако поступи онда не треба бринути за безбједност 5. септембра на Цетињу. Ако не, нама ће убрзо свадбе и сахране бити скупови високог безбједносног ризика.