УПОЗОРАВА НА ДУПЛЕ АРШИНЕ
Даниловић: „Сумњиви“ бирачи су резултат ДПС владавине
„Регистар пребивалишта би морао да буде основна књига за уређеност других регистара и посебно бирачког списка“
Фото: Борис Пејовић
То да су више од 2.000 људи из Херцег Новог, наводно, пронашли у бирачким списковима БиХ и Србије представља резултат Ђукановићеве владавине, каже предсједник Уједињене Црне Горе (УЦГ) и некадашњи министар унутрашњих послова у Влади изборног повјерења Горан Даниловић.
Због сумње у регуларност Централног бирачког списка он га, као министар, није потписао за парламентарне изборе 2016.
О томе зашто се опозиционе партије које су до прије пар мјесеци чиниле власт, сада сјетила дуплих бирача, Даниловић каже:
“Регистар пребивалишта би морао да буде основна књига за уређеност других регистара и посебно бирачког списка. Захваљујући ДПС-у и њеним коалиционим партнерима тај регистар се водио “на часну партијску ријеч” и отуда такав хаос у изведеном списку бирача. Ништа од онога што сада није посљедица преузимања извршне власти од стране нове већине него испливавање старих и наслијеђених проблема”.
Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) је након локалних избора у Никшићу саопштио да се у том бирачком списку налази скоро 1.000 дупло уписаних бирача, који имају право гласа и у Србији. То је, како су тада саопштили, први пут да је провјерена и документована сумња да постоје дупло уписани бирачи.
Њихови подаци објављени 13. априла показују да је и у бирачком списку Херцег Новог, гдје се 9. маја одржавају локални избори, уписан 2.691 бирач са пребивалиштем у другој држави, што представља више од 10 одсто бирачког тијела те општине.
“Системску провјеру бирачког списка смо први пут радили за изборе у Никшићу, јер смо тада били једина невладина организација која је надгледала изборе, па отуда и већа одговорност. Такође, то је први пут да је неко са цијелим списком оспорио валидност бирачког списка. Колеге из других НВО-а су раније имале фокус на бирачком списку, за разлику од нас, јер ми тада нијесмо имали посебну компоненту пројекта и ресурсе који би били употријебљени у ту сврху. Такође, у међувремену је систем који је доступан НВО-има од стране МУП-а технолошки значајно унапријеђен, те нам исто омогућава, иако има и даље доста техничких органичења, лакшу контролу”, казао је предсједник управног одбора Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) Златко Вујовић.
Он је додао да то што су они урадили “може свака акредитована НВО за надгледање избора, као и свака партија која учествује на изборима”.
“Оно на што смо поносни јесте што смо први пут доказали масовно кршење прописа, те огромном броју лица која се налазе незаконито у бирачком списку. Сада је на државним органима да истраже случајеве и поступе по овлашћењима”, рекао је Вујовић коментаришући чињеницу да та, а ни друге НВО раније нису износиле тачне статистичке податке о бирачима који су уписани и у другим државама.
Горан Даниловић наводи да истраживачки посао ЦеМИ-ја треба узети са резервом, јер се не ради о егзактним доказима нити о надлежној институцији.
“Многи људи у складу са законом имају и држављанство Србије и држављанство БиХ. То што наводно имају пребивалиште у тим државама и налазе се у њиховим бирачким списковима не значи још увијек да су неоправдано у нашем списку. И када је неко на законит начин стицао поменута држављанства могло се десити да их по аутоматизму разврстају на боравишта, а да у ствари у тим земљама имају само боравиште, а можда ни толико”, наводи Даниловић.
Годинама су на проблем дуплих бирача указивале партије опозиције, сада парламентарне већине.
Тако је Демократски фронт током парламентарних избора у августу прошле године износио податке о дуплим бирачима са правом гласа у другим земљама.
Тада се партије владајуће већине нису оглашавале, ни спориле чистоћу Централног бирачког списка.
Зашто су се тога сјетиле тек сада “Вијести” нису добиле одговор.
На питања упућена маилом, нису одговорили из Бошњачке странке, ДПС-а, а ни из Социјалдемократа.
Из ЦеМИ је агенцији Мина недавно саопштено да се међу особама са двојним пребивалиштем налази и посланица Демократског фронта Симонида Кордић, која има пребивалиште у Београду: “Да се ради о истим лицима не потврђује само јединствени матични број грађанина (ЈМБГ), већ и чињеница да је као бирачко мјесто за неколико особа са двојним пребивалиштем у Србији уписан Генерални конзулат Србије у Херцег Новом“.
Кордић је одговорила да од 2002. нигдје друго није гласала осим у Херцег Новом и да ће тражити исправку уколико се “грешком” налази у било којем регистру пребивалишта мимо црногорског.
И посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин је поводом прозивки за “држављанство и гласање у Приштини”, казао да има и држављанство Србије и Црне Горе, али да му је пребивалиште једино у Црној Гори. “Немам нити личну карту, нити пасош Србије. Не гласам у Приштини јер су оданде Срби и Црногорци прогнани 1999”, навео је Добричанин на Фејсбуку.
ДПС правио етнички инжињеринг, сада трага за Србима
Даниловић каже да му је нејасно зашто се ДПС чуди како су појединци из Србије и окружења у списку бирача Црне Горе.
“Али их не чуди како су у истом списку и они који живе у западној Европи или Америци, а да деценијама нису ни боравили ни пребивали у Црној Гори? Мени је невјероватно да се неко бори за права дијаспоре хиљадама километара од домовине, али да би та права радо укинуо онима који живе у окружењу? То је лицемјерна државна политика иза које се крије сигуран глас”, наводи он.
“ДПС намјерно и преварантски дезинформише јавност. Није исто када неки наши држављани, уједно и резиденти имају држављанства неких земаља из окружења, па и право гласа у њима, јер су они наши суграђани и овдје непрекидно живе. Ако им је неко дао право да гласају и другдје, рецимо у Србији или потпуно поуздано знамо да је тако у Хрватској, о том “вишку права” треба да брину поменуте земље. Наш проблем је када на изборима у Црној Гори учествују и бирају они који по нашем законодавству немају то право јер немају резиденцијални услов. Или је јос већи проблем ако су добили држављанство а на њега нису имали право, само зато што су политички подобни. Проблем је дакле да такви имају и држављанство и право гласа у Црној Гори а да они који живе овдје, раде, плаћају порезе и привређују, по три деценије непекидног борављења не могу бити уписани у књигу држављана,” рекао је лидер УЦГ.
Он додаје да је 15-годишње управљање ДПС-а регистрима било етнички инжењеринг јер се непрекидно трага да ли неки црногорски држављанин има у међувремену и српско држављанство – али се нимало не хаје ако има хрватско, њемачко или америчко.
“Истовремено, многи су на законит начин могли да стекну економско држављанство, значи продавали смо га, иако никада нису живјели у Црној Гори, али зато они који живе овдје деценијама не могу да га имају јер се сумња како би гласали на изборима. Несумњиво је, значи, да они који га купе гласају за ДПС, а сиротиња која га ишчекује и живи овдје гласала би против њих. Они су себе најбоље насликали кроз своју причу о држављанству”, рекао је Даниловић.
Вијести