Данска и Канада послије готово 50 година ријешиле су спор о власништву над ненасељеним острвцетом Ханс на Арктику, тиме окончавши „Рат вискијем“, јавља ББЦ.
Спор око острва појавио се након почетка преговора 1971. око спора у Нерсовом мореузу, који раздваја Канаду и аутономну данску територију Гренланд.
Споразум о граници у мореузу постигнут је 1973. године, али су током преговора обје стране положиле право на острвце. Према међународном праву, и Данска и Канада су могле да то учине, па је договорено да се спор око острва Ханс ријеши касније.
Међутим, Канада је 1984. године на острвце послала војску, која је поставила заставу Канаде и прије одласка закопала боцу канадског вискија.
Неколико недјеља касније, дански министар за послове Гренланда отишао је на острвце и замијенио заставу Канаде данском, и оставио је флашу аквавита из Копенхагена. Министар је такође оставио поруку, на којој је писало „Добродошли на данско острво“. Тако је почео „Рат вискијем“.
Током протеклих 49 година, више експедиција из Отаве и Копенхагена ишло је на острво Ханс, да пободе заставу своје државе и остави боцу националног пића.
Данска и Канада су 2018. одлучиле да формирају заједничку радну групу како би ријешиле вишедеценијски спор. Сада су се званичници двије земље договорили да острвце Ханс угрубо подијеле по пола.
Данско министарство спољних послова саопштило је данас да ће споразум између држава бити потписан након потврде у парламентима двије земље. Према споразуму, острво Ханс биће подијељено према процјепу на његовој површини.
Када споразум буде потписан, Канада и Данска ће имати најдужу поморску границу на свијету, дугачку 3,882 километра.
Извор: ртцг