Давид Штокингер Председник Социјалдемократске Партије Аустрије/градска организација у Швехату. Одборник у градској Скупштини. Портпарол Српско-Аустријског покрета солидарности.
- Господине Штокингер, захваљујемо Вам што сте се одазвали нашој молби да дате интервју за наш портал. С обрзиром да одлично познајете политичку ситуацију у ЦГ, како коментаришете чланство ЦГ у НАТО?
Хвала на прилици да изнесем своје мишљење у вашем медију.
Начелно, НАТО је империјалистичка организација која служи интересима западних сила у цијелом свијету. НАТО није пакт стабилности и сигурности него рата и интервенционизма. Када то тврдим, мислим да је већ свима то и јасно, и да то није бајка или некаква теорија завере показује историја протеклих 30 година; агресија против СР Југославије, Ирака, Авганистана, Либије као и интервенционизам у Украјини. У овим акцијама НАТО дјелује у складу са спољном политиком ЕУ. Чланство у НАТО значи више издатака државног буџета за војску, првенствено за мисије у Африци, Азији итд. Мислим да Црногорци тамо нису изгубили ништа, а не треба ни да губе животе ни за америчке или њемачке интересе. Тај новац би сигурно било исплативије улагати у рјешавање социјалних питања у Црној Гори (образовање, здравствени систем, радни мјеста итд.). НАТО је тренутно највећи безбједносни ризик мира са Русијом. Црна Гора не би требало да учествује у овој провокацији и трци у наоружању и треба да напусти НАТО. Као Аустријанац знам да је неутралност најбољи концепт мира и сигурности, посебно за мале земље.
- Реците нам, како је Ваше мишљење поводом изрежираног државног удара у ЦГ?
Ако мислите на инсценирани државни удар током парламентарних избора 2016. године, онда се може и говорити само о „инсценираном“. Да су Србија или Русија жељеле извршити државни удар, вјероватно би успјеле. То су били очигледно плаћеници или инструментализовани људи. Добар разлог да Ђукановићева влада предузме мјере против опозиције. То ми је било врло јасно.
- Упознати сте са догађајима у ЦГ, поводом доношења дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести. Какво је Ваше мишљење о поменутом проблему и шта имате да поручите Српској православној цркви и вјерном народу у ЦГ?
Иако сам атеиста, поштујем религиозна осјећања свих људи, као и практиковање религије и право цркве да управља својим светињама. Мислим да је Ђукановићева борба против Српске православне цркве само један аспект његове борбе против свега што значи заједнички српско-црногорски контекст. Срби и Црногорци су вероватно најближи народи на свијету. Граница између ових држава једна је од највјештачкијих на свијету. Та граница је, као и друге, резултат империјалистичке политике и распада Југославије, који је конструисан од стране Запада. Ђукановић је НАТО слуга и зна да је Српска православна црква увијек била оштар противник НАТО оријентације. Конкретно, не могу дати препоруку Српској православној цркви, али исказујем солидарност са масовним отпором вјерника у Црној Гори. Ради се о основним људским правима.
- Да ли сте упознати са кршењем права Срба у ЦГ и како то коментаришете као политичар који живи у Аустрији, земљи у којој сви становници уживају једнака права?
Основна људска права су неотуђива. Српски народ је платио високу цијену распада бивше заједничке државе. Постоји много страшних примера из Хрватске или са Косова. Ренесанса усташтва, негација ћириличног писма, физички напади итд. Црна Гора се тиме не смије водити. Лош сигнал је то да нпр. музички спот фашистичког музичара Томпсона био управо 9. маја (Дан побједе над фашизмом) емитован на државном програму Црне Горе. Срби не смеју постати грађани другог реда. Било би добро да и званична Аустрија равноправно подржава права свих народа у земљама наследницама бивше Југославије, што би значило и коначно подизање гласа о правима Срба. Генерално, мислим да опозициони рад Ђукановићевом режиму треба да има ширу основу. Поред критике чланства у НАТО-у и права Срба, требало би да тематизује права радника, социјални положај младих, криминалну приватизацију друштвене имовине, распродају земље и корупцију. Већина народа у ЦГ је свакако против злочиначке олигархије.
- Ви практично од почетка кризе на Косову и Метохији учествујете у одбрани територијалног интегритета и суверенитаета Републике Србије и у заштити права Срба и очувања срспких светиња у овој српској покрајини. Каква су Ваша очекивања у вези резолуције СБ УН 1244 и будућег статуса Косова и Метохије, као и статуса Републике Српске?
Резолуција 1244 УН важи за међународно право. Нажалост, већина западних земаља је срушила међународно право, прво НАТО агресивним ратом против Савезне Републике Југославије, а затим и признавањем Косова као „државе“. Увек сам то критиковао. Према међународном праву, Косово и Метохија су дио Србије, иако је локална ситуација нажалост често врло другачија. Дефакто не постоји независна „косовско-албанска“ политика на Косову. Косово је војно окупирана колонија НАТО-а и ЕУ. Одлуке се не доносе у Приштини, већ у Вашингтону, Бриселу и Берлину. Без краја окупације и уплитања западних сила, неће бити коначнг рјешења за Србе и Албанце. Такозвани „преговори о нормализацији између Србије и Косова“ под надзором ЕУ су фарса, јер их је од почетка ЕУ једнострано водила и циљ им је потпуна независност у тренутним „границама“. По мом мишљењу, „Бриселски споразум“ је био погрешан, јер је Србија већ учинила доста уступа. Преговори се поново морају вратити под окриље УН-а уз учешће и Русије и Кине. Ни у ком случају не може бити рјешења против интереса Србије.
- Како ће се ЕУ изборити са проблемом мигрантске кризе и шта је очекује након епидемије КОРОНА вируса, да ли ће опстати у садашњем облику или ће се реорганизовати на другачијим основама или се у потпуности распасти?
Све док Запад и многе земље ЕУ воде ратове широм свијета и уништавају државне системе, а њихове корпорације експлоатишу ресурсе, као нпр. у Африци, долазиће до миграције са ових подручја. Све док велике корпорације у западној Европи желе да имају најјефтинију радну снагу, биће миграције из источне Европе, Балкана или удаљенијих земаља. ЕУ је систем који подстиче миграције на штету периферије и земаља порекла и истовремено „централно“ у самој Унији повећава притисак на раднике и социјални систем. То значи да све док влада догма о неолиберализму и принципу неограничене капиталистичке експлоатације неће постојати дефинитивно рјешење проблема миграције. Наравно, друштво може толерисати само одређени степен миграције. Нарочито у пандемији короне, ЕУ је још једном показала да није основана за рјешавање конкретних проблема обичних људи.
ЕУ није ништа друго до организација западноевропских економских и политичких елита, посебно служи интересима великих капиталиста Немачке. Данашња ЕУ дио је проблема, а не рјешење. Мој савјет земљама југоисточне Европе које још нису чланице је да и не улазе у ЕУ, јер видим дубоку кризу у ЕУ и њен распад није искључен. То се неће дешавати преко ноћи, већ корак по корак. Искрено, када ова ЕУ више не би постојала, не бих жалио за њом. Тада би напокон било направљено место за истинску европску сарадњу засновану на солидарности између суверених држава. Тада би било више могућности за више мировне и социјалне политике. ЕУ такође није „Европа“, Европа је много већа и разноврснија.
- Током епидемије Корона вируса, до изражаја су дошла одређена неслагања међу чланицама НАТО савеза. Видимо да је Русија показала супериорност у односу на остале земље током епидемиолошке кризе у Италији и другим земљама, а ту је и њено настојање да ојача своје присуство у најмање 13 земаља афричког континента. Кина је такође војна и економска сила. Да ли ће НАТО успјети да задржи досадашњу позицију најаче војне организације или је та позиција одавно урушена?
НАТО жели да остане једини моћан војни савез на свијету, а унутрашња криза их чини и агресивнијима према спољном свету. То можете видјети по све гласнијој ратној-реторици према Русији и Кини. НАТО је такође најмоћнија сила у погледу наоружања. Русија је тренутно ослабљена због коронских мера и због дугорочних економских санкција, али је ипак политичка и војна сила од када је Путин на власти. Такође Народна Република Кина економски сустиже Запад. То значи да се униполарни светски поредак који је настао након распада Совјетског Савеза деведесетих година сада клима. Народна Република Кина је успостављена модерна социјалистичка држава и делује веома рационално. Дугорочно, Кина и Русија, уколико се економија опорави, постаће партнери за периферне источне и југоисточне европске државе. Принцип „рационалне економске и политичке сарадње“ је одрживији од старог империјалистичког принципа војне агресије. Пандемија је показала да и Русија и Кина слиједе принцип брзе и ефикасне међународне билатералне сарадње. Наравно, ни они то нису учинили без свог интереса, али то је њихово право и истовремено је гест солидарности.
- Руски хуманитарни центар у Нишу још увијек није добио дипломатски статус, иако руска страна већ дуже времена инсистира код Владе Србије на томе. Како ви оцењујете сататус овог центра у будућности?
Постојање тог центра није важан само за Србију, већ и за цио регион. У изузетним хуманитарним ситуацијама, у случају природних катастрофа као што су земљотреси и шумски пожари, може се брзо и ефикасно пружити помоћ. Уколико је руско особље стално у њему присутно, нормално је и да има дипломатски статус. Нажалост, овај центар се често представља као „војна претња“ сусједним земљама. Ватрогасци као претња, звучи стварно смешно. Када је пре неколико година горјела прелијепа обала Црне Горе, где је била помоћ такозваних „НАТО партнера“. У таквом случају би рецимо из Ниша сигурно брзо дошла помоћ. Нажалост, колико знам, то је одбачено из политичких разлога, што сматрам апсурдним. Црна Гора би такође требало да успостави разумне односе са Србијом и Русијом.
- Како видите однос великих сила , Русије, САД-а и Кине у периоду пред нама?
Због кризе услед KOVID 19 и њених тешких економских последица, бојим се да ће се САД још агресивније понашати према Кини. Услед ове кризе се не може искључити колапс америчке економије, а знамо да када се Сједињене Државе изнутра тресу, њихова спољна агресија бива још већа. На другој страни ЕУ је потребна Русија као пројектовани непријатељ, због сопствене дубоке унутрашње кризе. Имамо ситуацију да умјесто да у једној од највећих криза долази до изражаја мултилатералност и кооперативност, настаје потенцијал за нове, веће конфронтације. То је својствено природи империјалистичког система. Све док не превазиђемо империјалистички систем, неће бити глобалне сигурности и стабилности.
- С обзиром да Ваша партија врши власт у Швехату, да ли Ви можете да покренете иницијативу да Беране и Швехат успоставе ближу сарадњу? И на крају, боравили сте више пута у Црној Гори и у Беранама. Какав је Ваш утисак о нашем граду и људима?
Увек смо зантересовани за међународну сарадњу и уопште сарадње. Мој град се тренутно суочава са економским и социјалним последицама настале услед пандемије. Стопа незапослености такође расте и боримо се да одржимо своја друштвена достигнућа урбане политике за људе. Тежак период је пред нама. Када превазиђемо ове изазове сигурно ћемо поново бити спремни за нове идеје. Веома се добро сјећам топле посете прелепим Беранима пре неколико година. Већина Аустријанаца нажалост уопште не познаје Црну Гору. Већ дуги низ година проводим одмор у вашој прелепој земљи, углавном у Боки Которској, у Херцег Новом. Али северна Црна Гора такође има пуно тога да понуди; посебно драге људе и фантастичну природу. Пратим развој вашег града путем дигиталних медија и видим да се борите за бољу будућност и имате елоквентног градоначелника. Срдачан и солидарни поздрав мојим пријатељима!
Гостподине Штокингер још једном хвала Вам на одвојеном времену. Надамо се да ћемо ускоро моћи да вас угостимо у Беранама.
Аустријски политичар Давид Штокингер је предсједник локалног одбора Социјалдемократске партије града Швехата, који се налази у близини Беча. Рођен је у Бечу, гдје живи и ради у аустријском Телекому. Прије избора за предсједника СПО Швехата, налазио се на разним политичким функцијама Социјалдемократске партије, а члан је и Главног одбора Организације за мир и неутралност политике и члан Аустријско-бјелоруског, Аустријско-кубанског и Аустријско-српског друштва.
Активно је учествовао у демонстрацијама у Бечу, које су биле организоване против бобмбардовања Србије и ЦГ 1999. године од стране НАТО пакта. Осведочени је пријатељ српског народа, што је потврдио разним активностима, од чега посебно издвајамо, Пут солидарности младих аустријских социјалиста на Косово и Метохију 2011. године, када су посјетили мјеста у којима живе Срби. Више пута је боравио у Србији, ЦГ и Републици Српској, гдје је стекао бројне пријатеље.