Како наводе из ДФ-а, јасно је да је пропис неуставан у цјелини, и у потпуности противан потврђеним међународним уговорима
Посланички клуб Демократског фронта поднио је Уставном суду предлог за оцјену уставности допуна Закона о локалној самоуправи којим су локални избори одложени за октобар 2022. године, саопштили су из овог политичког савеза.
– Како се наводи у предлогу, останком на снази оваквог закона, створио би се опасан и противуставан преседан по којем је интервенцијом законодавца могуће произвољно мијењати изборни систем и то док трају раније заказане изборне радње. Тако би се нпр. могло догодити да уколико оспорени пропис остане у правном поретку Црне Горе да законодавац у септембру мјесецу одлучи да помјери рок за одржавање локалних избора најкасније за март 2023. године. С обзиром на наводе овог предлога, јасно је да су испуњени процесни услови да се ова предмет приоритетно разматра на Уставном суду – тврде они.
Како наводе из ДФ-а, јасно је да је пропис неуставан у цјелини, и у потпуности противан потврђеним међународним уговорима.
– Према томе, закон није усвојен двотрећинском већином како то Устав налаже, него простом. Поред тога, представља директно кршење забране повратног дејства закона, узимајући у обзир да су избори раније расписани за јун и јул ове године. Даље, сам предлагач оваквог закона је констатовао да он треба бити привремена замјена за свеобухватну изборну реформу, гдје је за такву законодавну активност била потребна двотрећинска већина – додају они.
Важно је, како напомињу, нагласити чињеницу да је спорни текст о одлагању избора инкорпориран у Закон о локалној самоуправи, а не у Закон о избору одборника и посланика, чиме је предлагач свјесно заобишао двотрећинско одлучивање, иако се у погледу материје регулисања спорни текст неспорно бави уређењем изборног система и то у дијелу термина одржавања избора.
– Дакле, прије доношења спорног прописа већ су биле донијете одлуке о расписивању избора. Било да су пријевремени или редовни избори, а који су већ расписани, своје утемељење имали су и имају у прописима који су важили у моменту расписивања. Такође, да би било која одредба била легална, мора успинити домаће и европске стандарде законитости, а правни основ код овог закона је у цјелости изостао, будући да је њиме прекршен највиши правни акт. – наглашавају из ДФ-а.