“У затвору ме је посјетио и покојни митрополит Амфилохије, долазила је и монахиња мати Стефанида, она је била више пута. Имао сам велику подршку наше Цркве и помоћ, помоћ је имала и моја породица. Највише помоћи сам имао од наше Цркве.“
Држава Србија је док сам био у затвору бринула о мојој породици колико је могла, па и о мени и самом поступку који је вођен. У почетку ми се чинило да држава Србија учествује у свему томе, па и другим људима који су пратили, међутим како су надлежне институције и тужилаштво почеле да откривају шта се ту дешавало и почело да шаље доказе према Црној Гори, онда је одједном Србија постала непријатељ, казао је за Хепи ТВ генерал Братислав Дикић, коме је укинута пресуда за наводни “државни удар”.
“У Црној Гори су се прво почели да се хвале да им је Србија помогла у свему, а онда су измишљали приче и да покупају да оптуже Србију, државне функционере Србије, а на крају и предсједника Александра Вучића.”, рекао је Дикић.
“У затвору ме је посјетио и покојни митрополит Амфилохије, долазила је и монахиња мати Стефанида, она је била више пута. Имао сам велику подршку наше Цркве и помоћ, помоћ је имала и моја породица. Највише помоћи сам имао од наше Цркве.” рекао је Дикић и додао:
“Нудили су ми нагодбу више пута да оптужим Србију и на крају су једноставно одустали. Први пут је било ту ноћ када су ме ухапсили, па онда први мјесец притвора, па онда током суђења.”
“Прво вече су ми одмах нудили слободу, да не будем ни процесуиран, ту ноћ су ми рекли да треба да оптужим Цркву, да оптужим наше Србе из Црне Горе, господина Андрију Мандића и Милана Кнежевића, да оптужим неке Русе. У споразуму о признању кривице је требало да пише да одлежим три мјесеца, али они су нудили да ја не одлежим ни дана након признања.
Ја нисам могао никога да оптужим, нисам могао да учствујем у нечему о чему ништа не знам, ја сам све то одбио. Они су ми пријетили казном затвора од 15 година,
Трећа понуда је била од децембра 2017. до марта 2018. године, она је била проширена, ту је била држава Србија, ту је био предсједник Александар Вучић, да оптужим Србију и све оне људе које су ми рекли и у ноћи хапшења када су ми први пут нудили слободу.
Разлог мог одласка у Црну Гору је био да посјетим манастир Острог, како би присуствовао у молитви за здравље и да узмем нешто од медикамената који они праве, био сам и најављен, и то је стварни разлог мог доласка у Црну Гору.
Током поступка нисмо имали право ни на сугестије, ни примједбе, чак и када сам износио одбрану више пута су ме прекидали не дозвољавајући ми да завршим, као да некоме није одговарало да се браните. Међутим, изгледа да у Апелационом суду сједе часни и савјесни људи који су ствари сагледали из другачијег угла.
Ја да сам хтио да извршим државни удар, ја не бих прешао границу са својим именом и презименом и то са мојом пријатељицом која ми је била пратња до манастира. Имао бих озбиљне људе поред себе, саборце, пропратну и праву опрему”, казао је Дикић.
(Извор: Борба)