ДИПЛОМЕ И ДИПЛОМЦИ

пише: проф. др Драган Копривица

ДИПЛОМЕ И ДИПЛОМЦИ

         Да је Балкан омиљено подручје за штанцовање диплома, то и није вијест дана, него прије већ позната, банална истина, преко чега су многи грађани постали академци преко ноћи, па затим унијели помрчину у струку и науку.

         У поплаву квазивриједности већ одавно се и на нашим просторима добро уклапају квазидипломе, као посљедица трагања режимских налогодаваца за послушницима, којима ће дипломе бити штанцоване, а они заузврат постати сервисери власти и бучне патриоте знајући гдје су и шта су у зачараном кругу стицања диплома и послушништва.

         Тренутно је актуелна прича из Бањалуке о експресном стицању диплома, али то није ништа што може заинтригирати наше грађане, с обзиром да се историја понавља по балканским земљама, на сличан начин, по сличној матрици, све у процесу производње послушника са лажним дипломама.

         Битно је да се све то ради дискретно, у четири ока, далеко од очију јавности, вјероватно и уз одређене преласке новчаница из једних у друге џепове, притом уз опрез да не чују и дознају „мрски“ новинари и медији.

         У Црној Гори, земљи чуда, гдје више никог ништа не чуди, неће бити чудо ако ова нова власт крене да прегледа дипломе, стечене макар током двије протекле деценије, па дође до фрапантних података. Стиче се утисак да би се отворила Пандорина кутија, али је вријеме и за такве процесе, преко којих би се бар мало размакла завјеса испред бројних намјештаљки и стицања диплома у сусједним земљама, у градићима гдје су факултети ницали као печурке после кише.

         Вјероватно би акценат ваљало ставити на валидност диплома, добијених у свјетски познатим универзитетским центрима, као што су, на примјер, Блаце, Тутин и остале метрополе високог школства. И изворишта науке, за која је и Московски Државни Универзитет ситна институција.

         Но, на новој Влади је да крене у процес контроле акутног стицања диплома у Црној Гори и ван ње током потоње двије деценије, те ће се, у случају озбиљне контроле, засигурно сазнати много тога шокантног, што је бивши режим брижно скривао. Посебно зато што му је иза сваке тако добијене дипломе стајао сигуран глас, плус гласови породице дотичног дипломца. То је све дио добро уигране, шематизоване игре, која је до 30. августа функционисала да се опстане на власти, али све једном пукне, па и процедура око инстант-диплома у нивоу инстант „Кокошије-супе“.

         Није искључено да су појединци у соло режији, свак за себе издвојено, такође намицали дипломе, па се тих папира очито намножило до степена да све постаје и превише сумњиво.

Тако је то и у овој земљи весељака на брдовитом Балкану, гдје се може весело играти и са високошколским дипломама, стеченим ван Црне Горе, а да се на те факултете и не оде на наставу. Довољно је што једном дискретно одеш да подигнеш диплому. Све се може кад се хоће. Па ујдурма с дипломама више и није новост, него, прије, правило и позната коруптивно обојена сторија у хиљаду наставака.

         Вјероватно би било интересантно провјерити и динамику добијања диплома на приватним универзитетима у Црној Гори, гдје, макар тако се прича, влада прилично фамилијарна атмосфера, што је први знак за узбуну и потребу да се понешто подвргне контроли.

У сваком случају, како рече Бранко Ћопић: „Живјеће овај народ.“ А, по свој прилици, многи добро, можда и одавно добро, живе од процеса штанцовања диплома, као и власници тих диплома, „дипломци“ преко ноћи, новокомпоновани академски грађани и грађанке. Они, који су ноншалантно, једном или двапут, крочили на своје факултете, па стекли диплому и радна мјеста у нивоу печата и штамбиља.

А, свакако, има и случајева на приватним факултетима да се редовно ишло на наставу, редовно провлачило на испитима, на крају уз диплому, која је само папир и ништа више. А многима таква диплома и не треба више осим тако, као лист хартије за симулирање знања и одговорности.