Ђукановић у Поточарима и на Мирогоју, само не у Мурину: Извинио се и поклонио свима, осим сопственом народу!

Вријеме читања 3 минута


Послије пропалог покушаја пуча на Цетињу, право из Градске кафане, тзв. предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је побјегао у Загреб гдје је покушао да измоли помоћ за обрачун са грађанима Црне Горе.
Примљен и понижен, потрошени и превазиђени Ђукановић одбачен је као крпа, а предсједник Хрватске га је како је рекао ставио у ‘’пуни погон’’, отворено се спрдајући с њим, говорећи да још није ‘’олд тајмер’’.

На крају своје политичке каријере, обиљежене пљачком сопственог народа и државе, немајући куд, заглибио је у екстремизам са примјесама тероризма, у блокаде путева и паљење гума, у бацање Молотовљевих коктела, у пробијање полицијских кордона, ширење отровних шовинистичких порука, подстицање немира и сукоба, псовања мајки и физичких напада на неистомишљенике.

Вријеме које још увијек проводи на слободи приљежно користи да напакости Црној Гори на сваки могући начин, да јој уништи све шансе да се економски опорави и развије, да свађа и завађа, жари и пали, не би ли некако у свеопштем хаосу и метежу сачувао оно на шта је једино мислио предугих 30 година- опљачкано благо и јужни дио леђа.

Остаће записано да је Црна Гора имала предсједника који је као један од најистакнутијих ратних хушкача са почетка 1990-тих, долазећи са улице на власт пучем јануара 1989. године, позивајући црногорске момке у рат и коначан обрачун са ”усташама и балијама”, успио да се на крају своје трагичне политичке каријере поклони жртвама у Сребреници, носећи са Чедомиром Јовановићем ове године табуте убијених, да би цинизам и срамота тзв. предсједника прије неки дан у Хрватској достигла врхунац: положио је вијенац на споменик “Глас хрватске жртве – Зид боли” на загребачком гробљу Мирогој.

Ратни профитер Ђукановић, добровољни давалац туђе крви, извинио се Хрватској и Босни, Месићу и Изетбеговићу, поклонио се жртвама хрватским и босанским, неискрено и лажљиво типично за њега говорећи још крајем 1990-тих да ”није био на Дубровачком ратишту’’, као истакнути ратни хушкач је имао на то право, али послије тог чина је морао да се миче са јавне сцене, да се искрено покаје и оде у манастир. Не, он је одлучио да на крају своје трагедије манастире и цркве покраде, као што је све оглодао до кости, да удари на светиње не би ли од њих направио ризорте, коцкарнице, распродавајући црквену земљу у бесцијење својим бјелосветским хохштаплерима.

Свима се извинио Ђукановић само не свом народу, свим жртвама се поклонио, обишао је и Поточаре и Мирогој у пар мјесеци, али никада није посјетио Мурино и поклонио се убијеној дјеци. Никада није обишао породице оне убијене младости коју је он гурао у рат, није се сјетио ни својих страдалих Никшићана, звјерски мучених у злогласним логорима у Дувну и ”Лори”, својим хрватским домаћинима није поставио та питања, него је молио за помоћ за обрачун са сопственим народом и Црквом тога народа.

Несрећни тзв. предсједник се послије краха своје хрватске турнеје, послије блама и срама који је приредио и себи, али и свима нама, вратио у Подгорицу.

Гостујући на РТЦГ није нашао за сходно да се осврне на своје кумове-пљачкаше Брковиће, њих није помињао, али је ударио опет на непослушни народ, бавио се Црквом, иако та спаљена душа не вјерује ни у шта осим у опљачкани долар, опет је хушкао и завађао, ни из нехата не знајући да каже макар једну истину.

Покушао је да се огради од његовог савјетника Вељовића, коловође побуне на Цетињу, каже није му било мјесто у пробијању кордона. Али, најављујући и спремајући нове акције по подгоричким кафанама уз чивас, играјући се са живцима и стрпљењем овог опљачканог народа, покушао је да нам објасни пропали пучиста Ђукановић да је његов Вељовић само хтио да ‘’дође до манастира и смири тензије’’. Да Веселин Вељовић улази у Цетињски манастир?! Да коловођа побуне и организатор ‘’црних тројки’’ смири тензије?!

Поручио нам је оно што је рекао и сам премијер Кривокапић, наставиће се са покушајима угрожавања мира и дестабилизацијом, са рушењем легално изабране власти и уставног поретка, али на срећу свих нас, нико добронамјеран и цивилизован пропале пучисте више не слиједи на злом путу уништавања свих шанси да Црна Гора буде уређена кућа за све њене грађане. Нико их не прати, нико осим шачице криминалаца.

Кад Правда закуца на врата криминалног дубла Ђукановић-Вељовић, а тај дан се неумитно приближава, једино што ће да их прати су сјене невиних жртава њихове криминалне политике и праксе, од тога неће моћи побјећи ни у Поточаре, ни на Мирогој, ни било гдје.

Borba

One thought on “Ђукановић у Поточарима и на Мирогоју, само не у Мурину: Извинио се и поклонио свима, осим сопственом народу!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest