ЂУКАНОВИЋ ЗРЕО ЗА РАЗРЕШЕЊЕ

                              

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице 

„Не погани човјека оно што улази у уста, него  оно што излази из уста погани човјека.“ (Стари завјет,Књига проповједникова)

Мило Ђукановић, као предсједник Црне Горе или премијер, дуги низ година емитује и шири говор мржње, чиме дијели српско -црногорско државотворно становништво и опасно угрожава стабилност и економски, социјални и демократски напредак Црне Горе.Као политички конвертит – превртач и карактерни акробата који се „мијења као Мјесец“ (Цицерон), Ђукановић је прешао пут од про-Србина , поштоваоца Српске православне цркве (СПЦ)  који је љубио руку блаженопочившег митрополита Амфилохија, те  Русије до србофоба, богоборца и русофоба.

Очито је да Ђукановић дуже од три деценије влада изазивањем  подјела међу  осиромашеним  грађанима и успјешним одвраћањем пажње од чињенице да су он,  његова „прва фамилија“ и њихови кумови,рођаци и пријатељи опустошили Црну Гору. Према реалним процјенама, они су пљачкашком приватизацијом, незаконитим присвајањем највреднијих  туристичких и других локација по Црној Гори преко са њима  повезаних „страних инвеститора“ и прањем шверцерског дуванског и наркомафијашког новца „окренули“ више од двије милијарде евра, што је готово половина бруто друштвеног производа (БДП) Црне Горе!? Велики дио  тог новца , илегалним каналима, изнијели су  из Црне Горе.

Италијански брокер (посредник на берзи) Ориано Матеи је, у току 2019.и 2020.године,  јавно износио прецизне податке да је Црна Гора, 1996.године, од швајцарских банака добила кредит од милијарду долара, тобоже за економски развој, те да су средства од кредита завршила на приватним банкарским рачунима са Ђукановићем повезаних лица.    

Према члану 95 став 1 тачка 1 Устава, „Предсједник Црне Горе: 1) представља Црну Гору у земљи иностранству;…“.Предсједник једне државе представља и одражава (симболизује) јединство уставно дефинисане и међународно признате територије, као правно оплемењеног простора и становништва које на том простору живи.

У суштини,  говор мржње су  јавно саопштени ставови којима се изазива или подстиче мржња, осјећај угрожености и други облици нетолеранције и према онима који  припадају другој нацији или религији. Најопаснији говор мржње јесте онај којим се, директно или индиректно, позива  или подстиче на насиље.

Навешћемо неколико карактеристичних Ђукановићевих изјава:

1)“Људи из најнижих слојева на Балкану (читај: Срби) су плијен за руску пропаганду.“ (РТРС  – Телетекст, 17.07.2016.).

2)“…СПЦ постаје главни фронтмен великосрпског национализма према региону и Црној Гори…остаје ударна песница онога што желе идеолози Велике Србије и империјалне Русије на Балкану…“ („Дан“,14.09.2018.).

3)“…Не дозволите да будете дио тог лудачког покрета (односи се на учеснике величанствених литија по Црној Гори, 2020.године – појашњење М.Г.)…“, “Политика“,02.02.2020.)

4)“Бранићемо је (Црну Гору) свим средствима…и из шуме…откуд Црној Гори десет вјекова државности, тако што није брањена у Парламенту, него оружјем у шуми…“ (Изјава за сарајевску ТВ „Фејс“,18.09.2020.)

5)“СПЦ је у континуитету покушавала да потре државни и национални и културни идентитет Црне Горе да би заправо посрбила Црну Гору…јасно је потпуно да је ударна песница такве политике у име великосрпског национализма и руских империјалних интереса на Балкану била СПЦ…свештеници СПЦ су дјеловали и даље дјелују у складу с тим националистичким интересима за идентитетско потирање Црне Горе.“ (Емисија „Pressing“, TV N1, 01.10.2020.)

6)“Очекујем да Никшићани (на локалним изборима, 14.03.2021.године – појашњење М.Г.) …презру  полусвијет који им, заклоњен Црквом, нуди новац да би служили интересима рушитеља Црне Горе…СПЦ  је у континуитету инструмент великосрпског национализма и руских империјалних интереса на Балкану…и умјесто да су (Срби) научили лекцију да не понављају грешке које су починили на другим просторима (у Хрватској, БиХ и на КиМ – појашњење М.Г.), они опет слуђују народ у Црној Гори и покушавају да их окрену против властите државе Црне Горе…У Никшићу  (се)  (Срби и власти Србије  – појашњење М.Г.) спремају на „Косовски бој“…(05.02.2021.)

7)“…било (је) геноцида у Сребреници…(Интервју на сарајевској ТВ „Фејс“. (23.02.2021.)

8)“…А не каже (Здравко Кривокапић – појашњење М.Г.) шта ће премијер Црне Горе с пола Владе, на сахрани једног од најотворенијих непријатеља његове државе и црногорског народа (владике Атанасија Јевтића),  познатог по фашизоидним ставовима…(12.03.2021.

Пажљивом анализом цитираних изјава јасно произилази да је Ђукановић СПЦ, њено свештенство, те власти држава Србије и Русије означио као спољне непријатеље Црне Горе, а  Митрополију црногорско – приморску и Србе у Црној Гори као унутрашње непријатеље и реметилачке факторе. Његове неутемељене и срачунате изјаве су тим опасније што су код једног броја грађана  изазвале  осјећај угрожености Црне Горе од СПЦ, Срба, Србије и Русије и тиме , на индиректан начин, представљају позив на насиље према  означеним „непријатељима“.

Подстакнуте Ђукановићевим говором мржње, у Црној Гори „ничу“ организације и неформалне  групе  за агресивну одбрану његовог „лика“ и „дјела“ и за одбрану Црне Горе од непостојећег непријатеља, те неформалне „комитске“  групе које изазивају насиље и према Србима и према свима  онима који не мисле као Ђукановић.

У  члану 20. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, који је саставни дио унутрашњег правног поретка Црне Горе, прописано је: „Законом ће се забранити свако заговарање националне, расне или вјерске мржње које представља подстицање и дискриминацију, непријатељство или насиље.“

Горе цитираним јавним поступањем, Ђукановић је повриједио  члан 7 Устава Црне Горе (Забрана изазивања мржње – „Забрањено је изазивање или подстицање мржње или нетрпељивости по било ком основу.“).

Тиме  су остварени и елементи бића кривичног дјела из члана 370 став 1 Кривичног законика  (КЗ)  (Изазивање националне, расне и вјерске мржње – „Ко јавно подстиче на насиље или мржњу према групи или члану групе која је одређена на основу…религије…или националне припадности, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година“).

Медији су објавили да је против Ђукановића поднијето више кривичних пријава због основа сумње да је починио наведено кривично дјело, али, очекивано, те пријаве нијесу процесуиране, јер је црногорско Државно тужилаштво, част изузецима, адвокатска канцеларија „прве фамилије“.

„Заслугом“, прије свега, Ђукановића, као предсједника ДПС-а – владајуће партије, и као носиоца највише политичке  моћи, Скупштина ЦГ је, крајем 2020.године,  донијела  Закон о слободи  вјероисповијести и правном положају вјерских заједница. Тим Законом је био прописан неуставни поступак подржављења (читај: отимања) светиња и имовине епархија СПЦ на територији Црне Горе.

Овиме је Ђукановић повриједио и члан 58 Устава (Својина – „Јамчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду…“

У политичком програму ДПС-а, као грађанске партије у секуларној држави, прописано  је „…Право црногорских вјерника на самосталну православну цркву…“ и  залагање да се „сакрална имовина (читај: имовина епархија СПЦ на територији Црне Горе) врати држави Црној Гори…“.

На тај начин,Ђукановић је,као предсједник владајуће партије, повриједио члан 14 Устава (Одвојеност вјерских заједница од државе – „Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске засједнице су равноправне и слободне и вршењу вјерских обреда и вјерских послова.“).

Напријед наведено чини нужним и довољним да посланици владајуће коалиције,у складу са чланом 98 став 3 Устава Црне Горе, предложе Скупштини  покретање поступка  за утврђивање да ли је Мило Ђукановић, као предсједник Црне Горе,  повриједио чланове 7, 14 и 58 тог  Устава.

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest