Ђукановићу се пробудио црногорски патриотизам док је био по Европи

Седмоструки премијер и актуелни предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, разговарао је са словеначким новинароm Новицом Михајловићем по завршетку Самита на Брду код Крања о европском путу Црне Горе, најављеној инвестицији у инфраструктурне пројекте на Балкану од стране ЕУ а такође је упозорио на амбиције српских националиста у региону и инструментализацију Српске православне цркве за остварење територијалних циљева.

Ђукановић 90-их

Ђукановић је, говорећи о посљедицама занемаривања Балкана од стране ЕУ, казао да уколико нема подстицаја да ће реформска залагања бити вреднована, и ако није дефинисан јасан временски оквир, јасно је да ће с временом одушевљење за реформе проћи.

„Друга лоша посљедица је то да кад нема Европске уније у једном региону, логично је да се на њено мјесто пробију други. Тако данас улазе треће државе, које се покушавају пробити са својим интересима, а ти интереси су у супротности, не само с европском перспективом региона, него и европском јединственошћу и европским системом вриједности. То није само балканско, него и европско питање„, рекао је он.

„То би била дуго путовање уназад, са нејасним планом о томе шта нам представља алтернативу. Једина алтернатива су балканска беспућа, којима ће манипулисати Руси. То је сасвим јасно. Дакле, у теорији, кад би ЕУ рекла да је данас крај политике проширења, вјерујем да би Црна Гора, гдје још увијек од 70 до 75 посто држављана жели чланство у ЕУ, наставила европеизацију свог друштва. Наравно да је циљ коначно чланство, али нама је неопходна европеизација, достизање европских стандарда, европски систем вриједности који ће нас на крају довести до европског квалитета живота. То наши људи желе и од тога не одступамо„, истакао је Ђукановић.

Предсједник ДПС је у интервјуу коментарисао и нову власт у Црној Гори наводећи да икао она „важи за противевропску, великосрпску и такву која гаји политику неког нерационалног односа према Српској православној цркви и проруским осјећајима, и тој влади је јасно да је Црна Гора већ далеко на европском путу“.

„Јасно им је да иступање из савеза НАТО и с европског пута није могуће и да се власт наставља на темељима претходне власти. Проблем је у томе да нису довољне само ријечи. Поступањем треба доказати да спадају у тај систем вриједности. А ту се ова нова влада спотакне код сваког конкретног питања. 

Прошла година је јасно показала незрелост владе да испуни оно што су европски циљеви Црне Горе. А то је, нажалост, било и вријеме пропадања државе, и то у привредној, здравственој, као и институционалној области, па на крају крајева и у политичкој области. Уз сво поштовање воље држављана, сматрам да влада није положила испит, и сад доживљавамо примјетне промјене расположења код људи који хоће другачију владу још прије истека овог мандата, да се држава врати ка освајању следећих етапа до свог европског циља„, каже Ђукановић.

Призори вјерских похода по улицама Црне Горе, навео је словеначки новинар Михајловић и додао да дају утисак да цијели регион још увијек мало превише смрди на 90-е године. На његово питање да ли је то погрешан утисак, Ђукановић истиче да је при тој оцјени још стожији.

„То не подсјећа на 90. године, него то јесте то. У 90-им годинама је српски национализам промовисао идеју о свим Србима у једној држави. То је била званична политика Србије и то су и остварили. Српски националисти из Сарајева су тада викали да су угрожена њихова права у Босни и од Србије захтијевали заштиту њихових права. Милошевић је ступио у ту омчу и знамо како стравично крволочно се то завршило: са скоро 150.000 људских жртава и епилогом у Хагу„, истакао је Ђукановић.

Мило Ђукановић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије
На питање у чему је уопште разлика између данашњег времена и 90-их година, Ђукановић одговара да су тада великосрпски националисти имали на располагању много више инструмената.

„Високи званичници Владе Србије кажу да је задатак садашње генерације Срба да удруже све Србе и тако заштите њихова, наводно угрожена национална права. То је само другачије обликован исти циљ. Све то је, наравно, попраћено озбиљном офанзивом, медијском, финансијском, обавјештајном, са циљем да остваре оно што нису у раним 90-им годинама“, каже предсједник Црне Горе.

„Имали су савезну војску (ЈНА), савезне законе – који су уз националистичку злоупотребу између осталог прописивали да су се држављани Црне Горе морали одазвати на позив у војску, у супротном су их затварали. Имали су на располагању савезну полицију, царину, службу безбједности, све савезне органе које су могли злоупотребљавати против оних дијелова државе које су видјели као свој плијен.

Данас тога нема, данас је Српска православна црква једина прекогранична инфраструктура српског национализма. Ако некоме на Западу једноставно кажете да постоји неки спор између државе и једне вјерске заједнице у Црној Гори, то ће схватити у смислу да држава није довољно флексибилна, а још ако је ријеч о држави са Балкана, са комунистичком прошлошћу, одмах им се може чинити да им је све јасно„, рекао је он и додао да они не разумију да ту није ријеч о питању вјерских слобода него је ријеч о „питању инструментализације вјерске заједнице за рушење суверености сусједних држава да би се остварио пројекат велике Србије, овог пута под паролом “српског свијета”.

Ђукановићев патриотизам 90-их; фото: jasno.me
Ђукановић је пак, навео да је сада тржиште за великодржавни пројекат знатно скучено.

„Великосрпски национализам је изгубио своје упоришне тачке у Хрватској и, без обзира на то да ли то желе признати, изгубио их је и на Косову*. Остале су му Црна Гора и Република Српска у Босни и Херцеговини. Наравно, не желе се одрећи Републике Српске, али приоритетно је нападати јесте озбиљан ризик, јер је Дејтон производ међународне заједнице и његови аутори ће тај производ врло одлучно и до краја бранити. Нико не воли да крене у сукоб са ауторима Дејтона, Американцима. Црна Гора им се у вези са тим доима лакшим плијеном. Ми у Црној Гори смо изузетно одлучни, да не дозволимо понављање трагедије с краја 20. вијека. Искуство задњих неколико година је до те мјере пробудило црногорски патриотизам да би нам Србија тешко могла направити већу услугу„, наводи Ђукановић.

Актуелни предсједник је у интерјуу за словеначки лист рекао да између патриотизма и национализма, бира патриотизам.

„Код нас национализам никада није добио велики замах, осим тога, црногорским национализмом нисмо никога никада угрожавали. Наша политика је била и остала да се против српског или било којег другог национализма не желимо борити црногорским национализмом, него се боримо држављанским концептом нашег друштва. Чврсто сам увјерен да Црна Гора може преживјети само као држава држављана. Ако погледате састав становништва, јасно је да је друштво држављана тај штит који нас брани од назадњачког национализма„, закључио је Ђукановић.

(ин4с)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest