Управа за катастар и државну имовину смањила је износ закупнине за потребе смјештаја државних институција за преко 800.000 еура, саопштио је директор те институције Коча Ђуришић. Он истиче да је за плаћање закупнине за потребе смјештаја државних институција и парламентарних партија у 2020. години Управа за катастар и државну имовину издвајала 3.120.000 еура.
– У прошлој години смо предузели низ активности у циљу смањења закупнине услед чега је Управа за катастар и државну имовину у 2021. направила уштеду од 400.000 еура, чиме је у 2021. години укупан износ закупнине износио 2.720.000 еура. Управа за катастар и државну имовину није се зауставила на томе, па је у преговорима са свим закуподавцима за 2022. годину услед смањења цијене закупнине направила уштеду од 409.000,74 еура – казао је Ђуришић
Он истиче да Управа за катастар и државну имовину у овом тренутку спроводи адаптацију простора који је у својини државе, како би се трошкови још смањили.
– Након адаптације планирамо да одређене институције, за које се тренутно плаћа закуп, смјестимо у објекат чиме ћемо направити додатну уштеду по основу трошкова закупнине. За 2022. годину у плану је и адаптација другог објекта који је у својини државе чиме ћемо трошкове закупнине свести на још један мањи ниво – саопштио је Ђуришић, истичући да су активности које предузима Управа и бројке које представљају очигледно смањење трошкова потврда да се са новцем пореских обвезника поступа рационално и на најбољи могући начин у тренутним околностима.
Раније закупљивани простори од лица блиских бившој власти
До сада је пракса била да држава често узимала у закуп просторе од лица која су била блиска бившој власти. Такође и када је држава рјешавала да jедном уложи у куповину пословних простора и тада су профитирала лица блиска бившој власти. Тако jе фирма „Челебић“ добила 1,7 милиона еура из државног буџета за пословни простор коjи jе Управа за имовину купила за потребе државних органа прије четири године. Ради се о пословном простору у Бизнис центру те фирме, на Тргу Божане Вучинић у Подгорици, за коjи су порески обвезници дали чак 2.100 еура по метру квадратном.
Подсјетимо, „Дан“ је раније објавио да је Законом о буџету планирано да се ове године за плаћање закупа потроши око 10 милиона еура. Упоредни подаци показуjу да издаци за закуп пословних простора последњих десет година константно расту, па су са седам милиона 2011. они порасли на преко десет милиона. Умјесто да држава користи своју имовину, наше институције ни не знају шта имају у државном посједу јер, иако се годинама говори о изради регистра државне имовине, он још није успостављен, али се на томе ради. Према подацима коjи су „Дану“ раниjе достављени из Министарства одбране, по основу захтjева за слободан приступ информациjама, оваj ресор располаже са чак 15 празних пословних простора у Подгорици, jедним у Никшићу, три у Тивту и шест у Улцињу. Министарство одбране располаже са 1.610 метара квадратних празног пословног простора, док Управа за имовину даjе милионе еура за закуп просториjа за потребе разних државних органа. Према раниjим подацима, Управа за имовину имала jе уговоре са 43 правна и физичка лица, коjима jе дала милионе еура за закуп пословних простора за потребе државних органа, док празни простори, чиjи jе власник држава и за чиjе се одржавање издваjаjу знатна средства, годинама зjапе празни.
Ресор одбране располаже и са 14 пословних обjеката у Подгорици, коjе користе Воjска и МО, а њихова укупна површина jе преко 3.370 квадрата.