Једино поштеним пописом може се имплементирати закон о пребивалишту и добити регуларни бирачки списак, тако да се без пописа филтрирање бирачког списка не може спровести у дјело, истиче Ђуровић за „Дан“
Влада је поново усвојила закон о попису и њена законска обавеза је да парламенту достави предлог закона о попису на усвајање. Спровођење пописа становништва је наша и међународна обавеза. Обавеза Владе је да обезбиједи, организује и спроведе први слободни попис од 1945. године и да се напокон, након 77 година, утврди реална слика Црне Горе. Свако ко је против одржавања пописа пристаје на резултате фалсификованог пописа из 2011, који је у условима диктатуре и уцјена спровела Демократска партија социјалиста (ДПС), казао је у разговору за „Дан“ Дејан Ђуровић, посланик Демократског фронта (ДФ) и Нове српске демократије (НСД).
Он подсјећа да попис није само изјашњавање ко је које вјере и нације, већ и база на основу које се пројектује будући развој Црне Горе, из које настаје просторни план Црне Горе, који одређује развојну линију и стратегију државе.
– Без пописа држава не зна колико има пореских обвезника, каква је образовна структура становништва, колико је незапослених, колико људи ради, у којим привредним секторима, каква је старосна структура, да ли становништво одумире или се подмлађује. Једино поштеним пописом може се имплементирати закон о пребивалишту и добити регуларни бирачки списак, тако да се без пописа филтрирање бирачког списка не може спровести у дјело. Након поштеног пописа добили бисмо и уредно сређен бирачки списак, што је предуслов за фер узборе. Свако ко је за фантом бираче против је поштених избора и против демократије – истиче Ђуровић.
Срби очекују тачне податке
Ђуровић сматра да би евентуално неодржавање пописа било директно усмјерено против српског народа, против оних људи који су се борили да се ова земља врати себи и својој традицији након деценија прогона и затирања српског идентитета.
– Српски народ очекује тачне и истините податке и о себи и другима, да би на основу тога могао да гради и изгради своју позицију у друштву. Осјећа се некако неутемељен и неоправдан аргумент који се јавно не чује, али се препознаје, а то је страх од српског фактора у Црној Гори, као и страх да би се прекинуо процес пројектоване асимилације. Мислим да смо се довољно лажно пребројавали. Попис треба да буде квалитетан и да нам да праве податке. Ми желимо само да имамо тачне и провјерене податке, и то је све – нагласио је Ђуровић.
Ђуровић сматра да су неутемељена тумачења да локални избори могу да оспоре одржавање пописа јер, како је истакао, Црна Гора сваке године има неке локалне изборе.
– О одлагању пописа када су избори у питању може се говорити искључиво када је ријеч о парламентарним изборима, јер се они спроводе на територији цијеле Црне Горе баш као и попис – подвлачи наш саговорник.
Посланик ДФ-а истиче да је попис становништва природан и законски обавезујући процес, тако да би његово вјештачко одлагање представљало стварање нових турбуленција на политичкој и друштвеној сцени наше земље.
– Бјежање од пописа је бјежање од истине и реалности, доказ слабости и повлачење пред онима које смо 30. августа поразили управо одбраном идентитета. Попис би морао да буде једна од потврда да су се ипак десиле промјене у Црној Гори. Грађанима нико не може и не смије одузети то право. И они помно прате да ли ће неко бити спреман да изда и на тај начин иде наруку помахниталом антисрпству и неразумном екстремизму – казао је Ђуровић.
Он је саопштио да снажно подржава иницијативу „Отворени Балкан“.
– Слободни проток људи, робе и услуга је предуслов за било коју економију, а посебно за мали економски систем као што је Црна Гора. Брисање граница је сјајна ствар за ефикаснију трговину и предуслов за унапређење туризма, што је свакако услов за бољи живот грађана Црне Горе. Потписи предсједника и премијера Србије, Албаније и Сјеверне Македоније велики су искорак у повезивању грађана Балкана и за овај потез заслужују све честитке и похвале. Црна Гора не смије остати заточена у канџама прошлости (страх од Србије и њене доминације), већ се сви заједно треба да се окренемо будућности и повезивању земаља западног Балкана и Европске уније – закључује наш саговорник.