РЕАГОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ
НА ИНТЕРВЈУ МИЛА ЂУКАНОВИЋА НА ЈАВНОМ СЕРВИСУ
(15.4.2021.)
Грађани Црне Горе, који нијесу имали паметнија посла него да прате интервју Мила Ђукановића на његовом Јавном сервису свих грађана, код фасциниране Тамаре Никчевић, могли су се увјерити да је Ђукановић био и остао типични хомо дуплекс двоструких стандарда, којем никад није био проблем да прича једно, а ради друго. Тако се јавност још једном увјерила у дволичност вјечитог политичког Минхаузена, који, и не трепнувши, говори о Монтенегро економском тигру и прогресу спржене земље захваљујући њему и његовим дворским послушницима. Одавно у незбору са истином и правдом, Ђукановић је наступао самоувјерено, а двоструку снагу су му ваљда дала два фијаска: на парламентарним изборима, и локалним у свом родном граду, кад му је и Никшић рекао да је његовог непотизма, корупције, шверца, криминала, државног насиља и куповине гласова доста. Такви „узлети“ дали су вјетар у леђа Ђукановићу да се хвалише као лидер правог пута Црне Горе, од које је био направио балканску Колумбију, земљу шверца и криминала, џепну државу за своје приватне интересе, због чега су му најближи сродници власници вјетроелектрана, скупоцјених станова на Менхетну у Нјујорку, главни преговарачи за потписивање свих уговора са највећим цифрама, а све преко грбаче опљачканих грађана. Иако је већ политичар у заласку, уз значајно ослабљене полуге моћи, Ђукановића није засметало да заблиста дежурним оптимизмом како Црна Гора треба да се врати на прави пут његове приватне државе, чиме би се стекле све околности да се на четири милијарде спољног дуга додају још четири, уз послушнички став према Западу који га је досад трпио.
У свом интервјуу Ђукановић је слао и димне сигнале потенцијалном Драгу Ђуровићу, или Дарку Пајовићу, у садашњем сазиву Парламента, али су му шансе за тако нешто сад значајно мање, посебно кад је ријеч о Демократском фронту, чијом истрајном политичком борбом је и отпочео политички суноврат и рушење полуга моћи Ђукановића.
Да је изгубио везе с реалношћу одавно је познато, али је у својој бахатости вјеровао да ће чак срушити и Митрополију црногорско приморску, саломити вољу вјерујућег народа и основати своју приватну партијску цркву у својој приватној држави, па је све то завршено његовим фијаском.
Зато је свако хвалисање Ђукановића, губитника на парламентарним изборима, и губитника у свом родном Никшићу на локалним, најбољи показатељ да ће слично проћи и у Херцег Новом, и редом у свим градовима, па његове тираде представљају само лабудову пјесму превазиђеног диктатора којег су и САД и међународна заједница дефинитивно отписали.
Тим прије што се на завађању народа не може профитирати доживотно, нити се кривци могу вјечито тражити изван Црне Горе, па је и тај концепт доживио фијаско, уз криминал, уличне ликвидације и мафијашке обрачуне, који су обиљежили владавину Ђукановића. Иако жели да очува своју финансијску империју, његово најновије играње на стару карту провидне глуме више нема прођу код грађана, и то би требало и сам да схвати. Што прије, то боље, јер је ионако зрео за политички музеј воштаних фигура.
ДНП тврди да Ђукановић неће презати ни од чега да би сачувао своје прљаве паре, од којих је био издвојио и добар дио за поправни, куповину гласова у Никшићу, али му се и то показало као пропала инвестиција. И Никшићанима је доста његове владавине и сијања магле и прашине на штету Никшића и цијеле Црне Горе. Али њега ни пораз у родном граду није освијестио, чиме све више срља у расуло своје некад моћне политике, а сад остатака, преко којих се још неко вријеме одржава на власти.
Но, ДНП упозорава да домаћа и инострана политичка јавност морају обратити више пажње на његове злогуке поруке, из којих се јасно види намјера да пошто пото очува своја лична богатства и енормно стечене привилегије. Црној Гори нијесу потребни обрачуни и немири, него миран пут у Европу, који је досад био заблокиран корупционашко-шверцерским каналима одлазећег Ђукановића.