„Добричин прстен“ Петру Божовићу за `ћерање` са десетинама улога и стиховима Његоша, Св. Николаја у Бећковића

ВЕЛИКИ СРПСКИ ГЛУМАЦ НА СЦЕНИ И ЕКРАНИМА ВЕЋ БЕЗМАЛО ПОЛА ВЕКА

Играо је на сценама свих београдских позоришта, а десет година је био члан Народног позоришта у Београду. Многима је ипак најближи и најпознатији је по својим монодрамама “Рече ми један човек”, “Ћераћемо се још” и “Кад будем млађи”

_____________________________________________________________

       УГЛЕДНА глумачка награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело “Добричин прстен” ове године припала је истакнутом глумцу Петру Божовић, који је тиме постао 33. лауреат овог највишег глумачког признања у Србији.

       У конкуренцији за награду Удружења драмских уметника Србије било је 13 истакнутих глумица и глумаца, а седмочлани жири који су чинили Мирјана Карановић, прошлогодишња добитница, Светлана Бојковић, једна од претходних добитника, Вида Огњеновић, председница жирија, Борис Исаковић, Горан Марковић, Војин Ћетковић и Драган Бјелогрлић, одлуку је донео већином гласова.

       Подршку додели Награде дало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

       За скоро пола века на великом екрану Петар Божовић је остварио десетине улога од којих публика већину памти – највише Зеље, Жоржа и Максима које је антологијски одиграо у филмовима Живка Николића, а затим и жандара Гилета у Грлићевом Чаруги.

       Остварио је запажене улоге и у позоришту. Играо је на сценама свих београдских позоришта, а десет година је био члан Народног позоришта у Београду.

       После 25 година се вратио у ово позориште улогом Ахмеда у представи Хасанагиница.

       Ипак, најпознатији је по својим монодрамама “Рече ми један човек”, “Ћераћемо се још” и “Кад будем млађи”, које изводи по текстовима Матије Бећковића.

       Добитник је многобројних награда и признања, као што су: Награда “Павле Вуисић“ за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2011.), “Златни печат” за изузетан допринос филмској уметности, две Стеријине награде за улоге у представама “Камен за под главу” (1978.) и “Каролина Нојбер” (1999.), Статуета “Ћуран” за улогу у представи “Хамлет из Мрдуше Доње” (1989.), и других.

Извор: РТРС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *