С тим што је, као и сваки аутократа којем похлепа и амбиција отупе рационално расуђивње, временом почео да се осећа исувише комфорно у својој позицији неприкосновеног властодршца
Искуство нас учи, да је најважнија непозната свих геополитичких једначина на овим нашим просторима улога странаца, тачније глобалних и регионалних сила, казао је политички консултант и аналитичар, историчар Владимир Добросављевић, коментаришући за ИН4С, актуелно политичку ситуацију у Црној Гори, уз посебан осврт на најновије извјештаје Стејт Департмента и Фридом Хауса.
Без, како је казао, дубинског сагледавања имплементације њиховог утицаја, на наше унутрашње политичке и друштвене процесе, структуре и феномене, готово је немогуће разумети шта нам се, и зашто, дешава у одређеним историјским околностима. Догађаји који су довели до прве промене режима, од постојања ЦГ, мирним путем и на парламентарним изборима, најновији су егземплар у прилог овој тези.
„Несумњиво да је пад власти ДПС и њеног првог човека, резултат збирног деловања различитих вектора утицаја. На првом месту вишегодишње активно и одлучно деловање некадашње опозиције а садашње скупштинске већине, која је упркос неповољном амбијенту за политичко деловање и ненадокнадивом стартном предношћу власти, насталој услед злоупотребе државних ресурса и изборног процеса, успевала да постиже респектабилне резултате и да остане конкурентна“, наглашава Добросављевић.
Затим, како он истиче, следи континуирани отпор грађана српске националности против свих облика дискриминације којима су били изложени, и спречавање мајоризације, а потом и асимилације у неке друге етничке конструкте. Високи степен криминализације друштва, хронична ерозија демократског амбијента и отворено кретање ка ауторитарном облику владавине, рањива економска коњуктура и клијентелистичка привредна структура везана за центре политичке моћи, изразито високи степен корупције у судству, тужилаштву, безбедносном сектору и државној управи, све је то допринело да се створи критична маса незадовољних у ЦГ.
На крају, треба свему томе додати и активну улогу епархија СПЦ од тренутка када је нормативним активностима тадашња власт претила да угрози само постојање и деловање ове традиционалне верске организације, те званичне Србије која је од пре пар година постала активнија у заштити интереса наших сународника у регион и отварањем питања њиховог статуса пред најважнијим међународним адресама.
Међутим, да би се сви ови потенцијали и капацитети за промене валоризовали, била је неопходна сагласност спољног фактора, недвосмислен је Добросављевић.
„Да будемо прецизнији, оних адреса које су деценијама толерисале власт ДПС због својих геополитичких интереса, игноришући претварање једне европске земље у територију са хибридним режимом. Ђукановић је имао изражени инстинкт за самоодржавање, те прилагођавање унутрашње и спољне политике државе над којом је владао, интересима и захтевам моћнијих од себе“, сматра Добросављевић и додаје:
С тим што је, као и сваки аутократа којем похлепа и амбиција отупе рационално расуђивње, временом почео да се осећа исувише комфорно у својој позицији неприкосновеног властодршца. Почео је све више да улази у зону где се локални и провинцијални узурпатори не дочекују баш благонаклоно. Допустио је да се ЦГ претвори у сигурну кућу за нарко картеле и легализацију нетранспарентно стеченог новца. На себе је почео да скреће пажњу међународне јавности појављивањем на Форбсовој листи најбогатијих светских политичара, ношењем неукусно скупих сатова и одела, те толеранцијом за транзит недозвољеног алкалоида једне биљке ваневропског порекла, под бродовима са државном заставом.
Све у свему, сигуран је Добросављевић, ДПС и њен председник, постали су антиреклама за вредности које су њихови вишегодишњи заштитници, макар начелно прокламовали. Истекао им је рок употребе, а странци су само допустили да их нарастајући цунами грађанског незадовољства однесе.
Уз стриктно упозорење да не помишљају поново са покушајем безбедносног перформанса, попут тзв. ’’Државног удара’’ током избора 2016., у намери да избегну свој пораз. Да су мало боље познавали скорију политичку историју, судбина панамског диктатора Мануела Норијеге, требала је да им буде озбиљна опомена, како пролазе савезници великих сила који помисле да су постали довољно јаки, па да могу у својим активностима да се осамостале.
Данас, истиче Добросављевић, када пред собом имамо званичне извештаје Стејт дипартмента и организације Фридом Хаус, о стању људских и политичких права у ЦГ за 2020., добијамо и коначну потврду свега константованог.
По ријечима Добросављевића, некадашњи њихови савезници брижљиво су скупљали и складиштили податке о свим аномалијама унутар црногорског друштва, чекајући само коначно прилику да то формално документују. Из данашње перспективе, они буквално изгледају као оптужница против старог режима. Детектују се сви проблем и неформално дају смернице, у којим све структурама треба појачати реформе, а као приорите издвајају борбу против политичке корупције, инструментализовано судство и тужилаштво, изостанак цивилног надзора над безбедносним сектором, декриминализација изборног процеса, те афирмација медијских и универзитетских слобода.
Када томе још додамо и изјаву британске амбасадорке у Подгорици, Карен Медокс, да је Уједињено Краљевство пружило екпертизу ЦГ како би се подржао развој прописа о незаконитом богаћењу, те спремност на сарадњу у сузбијању финансијског криминала и корупције, требало би бити прилично наиван па не приметити како ове ствар само случајно временски и садржајно коинцидирају, увјерен је Добросављевић.
Дакле, велике силе које традиционално воле да се мешају у унутрашње ствари на овим нашим просторима, или то бар успешније раде од неких других, спремне су да прихвате сарадњу са новом парламентарном већином у ЦГ, наравно, све дотле док нису угрожени њихови тренутни геополитички приоритети. Такође, показало се да Империје не мењају брзо или волунтаристички своје спољнополитичке циљеве, те да они не зависе од предиспозиција и личних предрасуда или симпатија појединих странака и политичара, већ су процесс дугорочног анализирања, планирања и антиципирања догађаја.
Отуд је дирљиво, али и наивно очекивање, како је нагласио, да ће персоналне промене на челним местима у администрацији САД, донети и измене у спољнополитичкој агенди те земље, којим би се нешто драматично поправила ситуација по снаге и појединце који су изгубили на парламентарним изборима у августу 2020. Нова власт је добила јасну поруку да приступи одлучније реформама и да не мора за сваку ситницу да трчи на консултације по утицајним амбасадам у Подгорици, већ да покуша да се наметне као кредибилни партнер.
Што се политичких представника Срба у ЦГ, они после дугог временског периода више нису третирани као безбедносно ризичан фактор по интересе западних савезника. То не значи да су прихваћени као партнери, напротив, више се може рећи да су толерисани и да се налазе под неком врстом мониторинга. На њима је да искористе, својом мудрошћу и снагом, простор који се отворио, те да се изборе за даљу афирмацију и еманципацију нашег народа и идентитета у Црној Гори, поручио је Добросављевић.