Догодило се на данашњи дан

1814. – Рођен српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први предсједник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и ту је упознао Вука Караџића, који га је убиједио да 1846. дође у Србију. Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја и потом Велике школе /универзитет/ у Београду, чији је ректор био шест пута. С изванредним познавањем природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 биљних и животињских врста до тада непознатих науци. Открио је нову врсту ендемско-реликтног четинара, познату као „Панчићева оморика“ и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дјела: „Флора Краљевине Србије“, „Птице Србије“, „Рибе Србије“.

1860. – Црна Гора и Отоманско царство су, двије године послије тешког турског пораза на Грахову, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остали су Грахово, дио Бањана, никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи дио Дробњака, Липово, дио Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су фактички велике силе, мада не још формално, признале независност Црне Горе.

1919. – Умро српски писац и публициста Светозар Ћоровић, који је са српским писцима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист „Зора“, у којем је развио плодан приповједачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у БиХ. У Првом свјетском рату интерниран је и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболио и убрзо је умро. У приповијеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредним стилом, који се одликује живописношћу казивања и лакоћом. Дјела: романи „Стојан Мутикаша“, „Женидба Пере Карантана“, „Мајчина Султанија“, збирке приповиједака „У часовима одмора“, „Моји познаници“, „Брђани“, драме „Зулумћар“, „Он“, „Адам-бег“, „Ајша“.

1924. – Рођен српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета умјетности у Београду и ректор ове високошколске установе од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста – прије Другог свјетског рата првак Југославије у пливању, а послије рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог мјеста на свјетском стрељачком првенству.

1977. – Жене у Лихтенштајну први пут гласале.


1999. – Авијација НАТО-а касетном бомбом усмртила трогодишњу Милицу Ракић, коју је гелер убио у купатилу, у њеном стану, у београдском приградском насељу Батајница. Истог дана бомбардовани су махом цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сремској Митровици, Пожеги, Смедереву, Ваљеву, Приштини, Гњилану, Витини, Косовској Каменици.


2014. – Умро велики колумбијски и јужноамерички писац Габријел Гарсија Маркес, који је аутор чувеног романа „Сто година самоће“, као и низа других познатих новела и приповједака: „Пуковнику нема ко да пише“, „Љубав у доба колере“, „Јесен патријарха“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest