20. АПРИЛА /СРНА/ – Данас је понедјељак, 20. април, 111. дан 2020. До краја године има 255 дана.
1526. – У бици код Панипата могулски вођа Бабер са 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је отпочела двоиповјековна владавина Могула над Индијом. У бици је погинуо султан Ибрахим, а Бабер се потом прогласио султаном и основао Могулско Царство.
1653. – Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел распустио парламент и увео личну диктатуру као лорд-протектор Енглеске.
1657. – Енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала је и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Крус на Тенерифама, а потом је разорила град.
1768. – Умро италијански сликар Каналето, један од најбољих пејзажиста 18. вијека, мајстор дочаравања атмосфере и ведрог прозрачног колорита. Највише је сликао Венецију, њене канале и палате.
1792. – Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској Краљевини и прогласила општу мобилизацију којом су, према одлуци Конвента, обухваћени сви Французи од 18 до 50 година. Тако створена милионска армија је у револуционарном жару потукла све противнике, али је Конвент потом одлучио да „пружи помоћ и братство сваком народу који жели да врати слободу“, чиме је почео освајачке ратове.
1808. – Рођен француски државник Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта, синовац цара Наполеона Првог, предсједник Француске од 1848. до 1852, цар до 1870. Живио је у изгнанству до Фебруарске револуције 1848, а крајем 1848. на власт га је довела крупна буржоазија. Почетком децембра 1851. државним ударом је приграбио сву власт и 1852. је обновио монархију. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе, подстицао капиталистичку привреду, нарочито трговину, индустрију и банкарство. Током његове владавине Француска је запосјела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успјешно ратовала у Кримском рату од 1854. до 1856. против Русије у савезу с Отоманским Царством, Великом Британијом и Сардинском Краљевином и 1859. против Аустрије у Италији, али је фијаском окончан покушај од 1862. до 1867. да помоћу „цара“ Максимилијана хабсбуршког успостави француску доминацију у Мексику. Надајући се успјеху, започео је рат против Пруске, али је заробљен 1. октобра 1870. у бици код Седана и збачен с пријестола, а Француска је 4. октобра 1870. поново постала република. Послије закључења мира с Пруском 1871. је емигрирао у Велику Британију, гдје је умро 1873.
1889. – Рођен вођа њемачких нациста Адолф Хитлер, творац највеће машинерије масовног злочина у историји. Уз подршку крупне буржоазије и реваншиста жељних освете за пораз Њемачке у Првом свјетском рату и захваљујући попустљивим западним демократијама, искористио је материјалну биједу и незадовољство Нијемаца, наметнуо им се као вођа и повео у катастрофу и њих и човјечанство. У Првом свјетском рату је као добровољац заробљен, 1921. је постао шеф Националсоцијалистичке радничке партије Њемачке, у јуну 1923. је покушао пуч у Минхену, због чега је осуђен, али је брзо пуштен из затвора, а 1925. је реорганизовао странку на војничкој основи. Убрзо, пошто је 1933. постао канцелар, увео је нацистичку диктатуру, почео немилосрдно прогањање Јевреја и љевичара, отворио концентрационе логоре, укинуо парламентаризам, синдикате, слободу штампе и грађанска права. Искористио је неодлучност Запада и Аустрију је прикључио Њемачкој, поробио Чехословачку, а 1939. напао Пољску, чиме је изазвао Други свјетски рат. Пред надирањем совјетских трупа убио се у бункеру код Берлина 30. априла 1945.
1893. – Рођен каталонски сликар и вајар Хуан Миро, један од највећих надреалистичких умјетника. Студирао је у родној Барселони, а од 1919. је живио у Паризу. Кратко је стварао под утицајем кубизма, али је од 1924. изградио непоновљив лични стил, заснован на крајње спонтаном регистровању форми и знакова који евоцирају подсвјесне представе примарних и елементарних виталних стања.
1893. – Рођен амерички филмски глумац Харолд Лојд, један од највећих комичара нијемог филма. Филмови: „Сигурност на посљедњем мјесту“, „Бруцош“, „Чувај се, професоре“, „Луда сриједа“.
1919. – У Београду почео оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару промијенила име у Комунистичка партија Југославије.
1936. – Инвазионе трупе Италије, које почетком октобра 1935. без објаве рата упале у Етиопију, предузеле су офанзиву, сломиле отпор слабо наоружаних етиопских снага и поробиле ту земљу.
1972. – Амерички свемирски брод „Аполо 16“ спустио се на Мјесец.
1975. – Армија Сјеверног Вијетнама и јужновијетнамски ослободилачки покрет Вијетконг отпочеле одлучујућу битку против америчких и јужновијетнамских снага. Офанзива је за десетак дана окончана потпуном побједом и ослобађањем јужног дијела земље, послије чега су Сјеверни и Јужни Вијетнам уједињени у једну државу.
1984. – Велика Британија саопштила да ће њена администрација у Хонг Конгу престати да функционише 1997.
1993. – Жестоке борбе муслиманских и хрватских снага у Босни и Херцеговини проширене из централне на југозападну Босну. За пет дана у сукобима на обје стране је погинуло више од 200 људи.
1994. – Израел и Палестинска ослободилачка организација /ПЛО/ постигли споразум о преносу власти на Палестинце у области Газе и у граду Јерихон на Западној обали.
1995. – Умро српски политичар и писац Милован Ђилас, „најпознатији дисидент комунистичког свијета послије Другог свјетског рата“. Од 1937. до 1954. био је члан најужег руководства Комунистичке партије Југославије и један од најближих сарадника Јосипа Броза, послије рата и предсједник Скупштине Југославије. Одлуком Пленума Централног комитета КПЈ у јануару 1954. смијењен је са свих функција послије серије чланака објављених у „Борби“ и означен као „ревизиониста“. Оцијењено је да је у спорним текстовима испољио ставове „који садрже тенденцију ликвидирања Комунистичке партије као идејно-политички водеће класне политичке организације“ и показао да се „све више удаљује од револуционарних позиција и приближава позицијама грађанског либерализма“. Потом је двапут осуђиван на вишегодишњу робију „због даљег упорног антисоцијалистичког писања и дјеловања“ и писања „изразито непријатељског према марксизму и социјализму“, како је званична пропаганда означила његове текстове објављене у иностранству, посебно књигу „Нова класа“, у којој је разобличио природу комунистичке диктатуре у Југославији.
1999. – Авиони НАТО-а други дан узастопно бомбардовали Дуванску индустрију у Нишу, највећу фабрику цигарета у Југославији.
1999. – У препуном Храму Светог Саве у Београду литургију служили руски патријарх Алексиј Други и српски патријарх Павле, послије које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи, окупљених на платоу испред највеће београдске цркве.
1999. – Крагујевачки корпус Војске Југославије саопштио да је у околини Крагујевца Противваздушна одбрана оборила два борбена авиона НАТО-а.
2000. – У Италији пала Влада. Предсједник Карло Азељо Ћампи прихватио оставку премијера Масима д`Алеме.
2001. – У мировну мисију УН у Источном Тимору са Сарајевског аеродрома отпутовала прва група другог контингента од девет полицајаца из БиХ – четири Бошњака, три Србина, по један Хрват и по један из реда осталих народа, укључујући и једну жену.
2001. – У БиХ почело издавање нових босанскохерцеговачких пасоша без ентитетских ознака.
2003. – Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да су чланови „земунског клана“ одговорни за подметање експлозива у кругу предузећа „Дифенс роуд“ на Сурчину и за отмицу власника предузећа „Верано моторс“ Милије Бабовића.
2006. – Румунске власти наредиле су евакуацију хиљада људи због рекордно високог водостаја Дунава. Своје домове је претходно већ напустило око 7.000 људи у 129 насеља, пошто је више од 700 кућа потопљено, а 75.000 хектара нашло се под водом.
2008. – У сукобима у Могадишу, између исламистичких побуњеника и удружених сомалијских и етиопских снага безбједности, погинула је 81 особа, док је 119 рањено. Почетком 2007. снаге Сомалије, уз подршку етиопске војске, збациле су са власти Унију исламских судова предвођену екстремном фракцијом познатом под именом Ел-Шабаб, која је тада управљала већим дијелом те афричке земље.
2013. – У земљотресу који је погодио југозападну кинеску провинцију Сечуан, погинуле су 193 особе, 23 су нестале, а око 15.500 је повријеђено. Потрес се догодио недалеко од мјеста погођеног земљотресом 2008. године, када су погинуле десетине хиљада људи.