ДПС је постала партија која црногорској јавности тренутно презентира причу о комитама и 1918. години.
Да смо којим случајем преспавали 10-ак година, а да не причамо више, и управо се пробудили свједочили би ДПС-овој метаморфози и патетичној бризи за очување црногорског идентитета.
Од партије која је у претходне двије деценије увијек визионарски гледала напријед, претворили су се странку чији се програм у трећој деценији 21. вијека свео на интерпретацију одлука Подгоричке скупштине из 1918. године.
Како се у међувремену ДПС од визионарске дружине свео на комитско удружење?
Једноставно, док се пљачкала, уништавала и распродавала државна имовина, шверцовао дуван, нафта и дрога, уговарали послови са сумјивим иностраним партнерима, ДПС-у није ни на памети “падало” да се брине о тековинама Крста Зрновог Поповића из 1919. године. Почетком 90-их су све оне снаге које су се дичили Крстовим достигнућима шиканирали и чашћавали добро познатим погрдним називима, а 30 година касније да би одбранили сумњиво стечене повластице праве предизборне коалиције са Патриотско-комитским покретом и пјевају пјесме посвећене особи коју је због сарадње са окупатором стријељао кумунистички систем из којег су проистекли и чијој се традицији диве.
Да је ДПС извршио политичко самоубиство потвдили су и локални избори у Никшићу, У родном граду свог лидера, ДПС-ови, а све више и Крстови, јуришници су Никшићане убјеђивали да им већи проблем представљају сусједи и браћа других политичких убјеђења, него сиромаштво и глад којем је кумовао ДПС.
Под плаштом европских вриједности ДПС је причом у угрожености државе подигао температуру до усијања. Умјесто да Никшићанима објасне како су од индустријског центра постали град у којем је прије избора најуноснији посао био продавање личне карте.
Срећом, Никшићани су прозрели њихове намјере и додијелили ДПС-СД-ЛП-ПКС коалицији црвени картон.
Borba