Данас сам поднио оставку на чланство у Савјету за грађанску контролу рада полиције. Могао сам то урадити и прије, али сам одавно схватио да на сваком мјесту докле год има икаквог смисла треба бранити истину и правду и борити се за обесправљене појединце.
Поступао сам до данас као здравствени радник и хуманиста у Савјету инсистирајући да обраћамо увијек пажњу на контролу рада полиције.
Сигуран сам да употреба хемијских средстава за онемогућавање шетњи грађана, ма шта узвикивали и ма коме се обраћали, не треба бити оправдана. Цијелог живота учим да лијечим људе и такве методе за мене као љекара су неприхватљиве. Дубоко презирем силу која не прави разлику узмеђу кривих, недужних и невиних.
Притварање епископа Јоаникија и осам свештеника је нецивилизацијски чин који нема оправдања.
Хипократова заклетва обавезује 24. сата. Иако имам свој политички став, иако је он јаван, иако га сматрам дијелом свог бића, ни једног тренутка свог рада у Савјету нијесам био политичар, нити сам престајао да будем љекар.
Ако је постало бесмислено, а јесте, да се за своје поимање слободе и слободног друштва борим кроз Савјет, нису нестали други начини нити су нестали људи са којима и за које се ваља борити.
Настављамо, а изгубљени смисао ћемо наћи заједно и другдје, тамо гдје је борба непрестана.
др Владимир Добричанин