Како се православни хришћани у земаљском животу стално “боре за ваздух”, тако и српски народ увијек трпи велики терет међународног политичког притиска. Дешавања на Косову и Метохији, Републици Српској и Црној Гори то потврђују. Србија, упркос великим проблемима, успијева одржати економски раст и дипломатске успјехе.
Влада Здравка Кривокапића је подршком пројекту “Сребреница” одавно придружена том колу, а односом према амбасадору Србије, несојским поступањем према српским политичарима, показује да је, мимо воље гласача, обећала да ће Србију сматрати уљезом. Сада свједочимо да тога није поштеђен ни најбољи спортиста планете, Новак Ђоковић.
Он је у Аустралији третиран као особа другог реда, а не елитни тенисер највишег ранга у историји овог спорта. Да ли је у питању завид, покушај да га спријече у постизању нових рекорда или нечији политички рејтинг, не знам, али је сигурно да се то, по ко зна који пут, дешава преко леђа једног Србина. И то леђа човјека кога протјерује земља којој је помогао кад јој је било најтеже и увијек се према њој односио с поштовањем.
Нисмо ми као народ ненавикнути на такве гестове. Многима смо били више него добри, а враћено нам је дупло горе. Много пута у историји. Може неко да каже како нисмо умјели научити лекцију, али није то. Постоји нешто више од сваког интереса и користи, а то је да ли смо, пред Богом и свијетом, људи.