ДРИ није имао увид у трошкове: Ознака тајности на „плате” доушницима

“За исплату трошкова и награда лицима и полицијским службеницима за поступање и учествовање у примјени мјера и радњи које су одобрене на основу овог закона и закона којим се уређује кривични поступак, одређују се намјенска финансијска средства, у оквиру буџета Министарства”

Веселин Вељовић, фото: Побједа

Колико је новца из благајне Управе полиције годинама исплаћивано доушницима, али и службеницима Управе полиције на име трошкова или награде за учествовање у акцијама није познато, као ни критеријуми на основу којих је буџетски новац дијељен.

Интерни подаци показују да су за ту оперативну намјену, а на основу члана 122 старог Закона о унутрашњим пословима, годинама трошено око 300.000 еура годишње новца, који је према закону ослобођен плаћања пореза…

Док је министар Министарства унутрашњих послова био Рашко Коњевић, у јесен 2015. године, на дио трошкова за посебне оперативне потребе, који је дијељен на основу Закона о унутрашњим пословима, стављена је ознака тајности.

У Управи полиције “Вијестима” је одговорено да је МУП тада донио Упутство о коришћењу средстава за посебне оперативне намјене, тако да није објелодањена макар и укупна цифра, која се на годишњем нивоу исплаћује за ту намјену, пишу Вијести.

“Рјешењем министра од 26. октобра 2015. године означено је степеном тајности ‘интерно’ у складу са Законом о тајности података. Ради се о финансијским средствима неопходним за несметано, оперативно и цјелисходно функционисање полиције и додјељују се свим организационим јединицама Управе полиције”, пише у одговору Управе полиције.

И у недавно усвојеном Закону о унутрашњим пословима, под поглављем – Финансирање, постоји одредба за исплату трошкова за оперативне потребе.

“За исплату трошкова и награда лицима и полицијским службеницима за поступање и учествовање у примјени мјера и радњи које су одобрене на основу овог закона и закона којим се уређује кривични поступак, одређују се намјенска финансијска средства, у оквиру буџета Министарства”.

Наводи се да се на та новчана средства не плаћају се доприноси за социјално осигурање и порез на доходак физичких лица:

“Те се не примјењују одредбе одговарајућих прописа у погледу обавезе обрачунавања, плаћања и извјештавања пореског органа”, пише у члану 206. Закона о унутрашњим пословима.

Из благајне узето 273 000

“Стари” Закон о унутрашњим пословима усвојен је 2012. године, а подзаконски акти, који регулишу трошење новца у тзв. повјерљиве сврхе донијети су три године касније, али ни за тај период не постоје подаци коме је и колико новца дато на име оперативних потреба.

У извјештају ревизора, током провјере Управе полиције, наведено је да се за те прве три године “вршила исплата средстава без адекватног правдања и надзора”…

“У току 2014. године, износ од 273.025 еура исплаћен је из благајне за тзв. посебне оперативне потребе, а државним ревизорима није била доступна документација којом је овај износ правдан. Средства су исплаћена позивањем на члан 122 Закона о унутрашњим пословима, тј. за исплату трошкова и награда”, пише у извјештају ревизора.

Тек када су уведени подзаконски акти, уређено је да службеници УП могу располагати готовинским новцем, који се, уз сагласност министра, подиже са главног рачуна трезора. Овлашћење за подизање има један службеник МУП-а, док коначну одлуку о додјели готовине доноси министар.

Колико је новца службеник УП добио и потрошио контролише се кроз признанице или фактуре, а у складу с Упутством о раду Државног трезора.

ДРИ није имао увид у трошкове

ДРИ у извјештајима наводи да неколико година нијесу могли утврдити да ли су оправдани трошкови подигнутих аванса за посебне оперативне потребе УП, јер ревизору није дата на увид потребна документација.

Тек када је УП, у складу са ДРИ препорукама, донијела посебно повјерљиво Упутство о раду с оперативним везама, дефинисала се процедура за правдање новца за посебне оперативне потребе.

Ни ДРИ касније није саопштавано колика је годишња цифра ишла за ту намјену. Унутар полицијске службе годинама се помиње да новац из касе УП за ову оперативну намјену није трошен на прави начин, већ да је по налогу шефова дијељен одабраним службеницима.

Због тајности података није позната листа сарадника УП који су на основу овог члана добили новац из благајне УП, јер су помагали полицији у откривању кривичних дјела…

По Вељовићевом налогу дато 12 станова…

Док је директор Управе полиције био Веселин Вељовић, у Управи полиције на основу његовог дискреционог права током 2010. и 2011. године додијељено је 12 станова за службенике УП по повољним условима.

У одговору УП пише да је Синдикат Управе полиције, на основу члана 30. Правилника о рјешавању стамбених потреба чланова Синдиката и одлука о расподјели стамбених јединица од 8. септембра 2010. године и од 31. октобра 2011. године, дао могућност да један дио руководилаца Управе полиције аплицира за стан у згради коју је тада Синдикат градио у Подгорици.

“На основу закључака колегијума Управе полиције од 3. фебруара 2011. године и од 21. новембра 2011. године, право на куповину стана по повољним условима остварило је 12 службеника Управе полиције. Сви они су стекли право куповине стана по повољним условима на основу одлука Синдиката и закључака кабинета УП на чијем челу је тада био Веселин Вељовић”, одговорила је УП. Они су навели да од тада Синдикат више није омогућио да неко на основу дискреционог права оствари право куповине стана по повољним условима, тако да Вељовић у другом мандату није користио могућност додјеле стана на основу дискреционог права.

Због дијељења ових станова, које је аминовао Вељовић, годинама је вођен поступак пред Основним судом у Подгорици против тадашњег руководства Синдиката УП.

Виши суд је 17. јуна 2019. године донио ослобађајућу пресуду јер су утврдили да је “расподјела станова урађена у складу са актима Синдиката која су важила у том периоду”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest