Државна комисија за надзор утврдила: У Народном музеју фали 2 914 предмета!

Највише фали Његошевом музеју (1.333 предмета), затим Музеју краља Николе (967 предмета), Историјском музеју, у Сталној поставци фали 324, Етнографском музеју 194, док Умјетничком музеју недостаје 96 предмета.

Narodni muzej Cetinje
Некадашњи Владин дом у ком су одржаване Народне скупштине на Цетињу у краљевини Црној Гори, а данас Народни музеј

Државна комисија за надзор над свим поступцима ревизије у Народном музеју у коначном извјештају констатовала је да овој установи недостаје 2.914 музејских предмета. Највише фали Његошевом музеју (1.333 предмета), затим Музеју краља Николе (967 предмета), Историјском музеју, у Сталној поставци фали 324, Етнографском музеју 194, док Умјетничком музеју недостаје 96 предмета, пише Дан.

Такође, комисија је констатовала и да недостаје 3.679 предмета из црногорског двора који су однијети 1919. године, као и 19 докумената, два наслова из библиотечке грађе и 169 библиографских јединица из Библиотечко-архивског одјељења НМЦГ.

Културна добра

Од 2.914 недостајућих предмета је 898 музејских предмета и библиографских јединица са статусом културног добра (у Етнографском музеју 102, Умјетничком музеју 7, Музеју краља Николе 104, Његошевом музеју 360, Историјском музеју, Стална поставка 231 и 94 библиографске јединице из Библиотечко-архивског одјељења).

Подсјетимо, пројектом „Ревалоризација културних добара Црне Горе“ током 2013. и 2014. године утврђено је да Народном музеју неодстаје 3.314 предмета, који су као културно добро уписани у Регистар из 1962. године. Највећи број, 1.778 предмета са статусом културног добра, односио се на Историјски музеј.

Судећи према коначном извјештају, комисија је у Историјском музеју успјела да идентификује већи број недостајућих предмета, од којих највећи дио отпада на фотографије, документа и партизански материјал. Његошевом музеју је, такође, по резултатима пројекта ревалоризације недостајало 943 предмета, највише фотографија 708. Након окончаног процеса ревизије, утврђено је да сада фале 194 фотографије.

Ревизијом је, такође, евидентирано физичко присуство 66.272 музејских предмета (у Етнографском музеју – 5.019, Умјетничком музеју – 4.071, Музеју краља Николе – 41.185, Његошевом музеју – 1.610, Историјском музеју, Стална поставка 14.387), архивска грађа у 397 фасцикли, са 238.397 листова и 57.660 библиографских јединица.

Државна комисија је током вршења надзора констатовала да су ревизионе комисије НМЦГ, у већој мјери, радиле ревизију у складу са датим препорукама и правилницима о музејској, архивској и библиотечкој дјелатности.

“Државна комисија је инсистирала на добијању што релевантнијих података, што је подразумијевало корекције самих извјештаја и њихово усклађивање са прописима. Такође, први пут је урађен истраживачки поступак све расположиве документације, што је од великог значаја за укупни фонд НМЦГ. Подаци до којих се дошло током поступка ревизије представљају добар основ за још комплекснији посао у наредном периоду, који се односи на успостављање музејске документације, у складу са прописима”, наводи се у закључцима Државне комисије.

Оцјена стања

Према наводима комисије, активности у оквиру већине организационих јединица у ранијем периоду у оквиру НМЦГ нијесу спроведене у складу са прописима који уређују музејску дјелатност и заштиту културних добара.

“Ова констатација је подржана чињеницом да се императивна законска норма одразила на комплетан музејски фонд, на његово стање, односно степен очуваности музеалија и културних добара, а као посљедицу је имала недостатак музејских предмета из Народног музеја.

Нова задужења и закључци

Након усвајања извјештаја о спроведеном надзору над поступком ревизије музејског материјала и музејске документације у Народном музеју Црне Горе, Влада је задужила Музеј да у року од 30 дана спроведе процедуру из Правилника о начину, поступку и роковима ревизије музејског материјала, која се односи на доношење мјера заштите музејског материјала и музејске документације; у року од 40 дана од извршења те обавезе почне поступак закључивања музејске документацијеу складу са актуелним Правилником и одмах отпочне стручну обраду музејског материјала, његово систематизовање у музејске збирке и њихово распоређивање на музејске јединице и запослене, инвентарисање и реинвентарисање, у складу са одговарајућим подзаконским актима, почев од оних музејских предмета, библиотечке и архивске грађе који за које је у поступку ревизије констатовано да нијесу инвентарисани, преноси ЦДМ.

Такође, Музеј је задужен да у року од 60 дана од доношења закључака Владе достави Управи за заштиту културних добара податке о уоченим промјенама код предмета са статусом културног добра, као допуну елабората о њиховој ревалоризацији.

Констатовано је да доношењем ових закључака Државној комисији за надзор над поступком ревизије музејског материјала и музејске документације ЈУ Народни музеј Црне Горе престаје мандат. Министарство културе је задужено да у континуитету врши надзор над спровођењем прописа и ових закључака наводи се саопштењу након сједнице Владе, јавља Дан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial