Духом закона „обузети“ Шеховић али тек након „министровања“: Неко би помислио да је бивше Министарство просвете радило по закону

Толико, за сада, о односу према закону „минуциозног легалисте“ и посланика Шеховића из времена кад је био на челу бившег Министарства просвјете, а иза кога су остале гомиле „крхотина“ прекршених закона

Ko
Дамир Шеховић

„Просвјетљујућа“ изјава бившег министра просвјете, Дамира Шеховића, да „Влада и сва њена министарства морају радити по закону“, обасјава сва његова (не)дјела док је био на челу министарства.

Да се ово лицемјерно упозорење не окреће против њега самог, могло би се помислити да је његово руковођење бившим Министарством просвјете било у потпуности законито.
Већ летимични увиди у Шеховићево министровање откривају да је овај ревносни, да не кажемо суптилни легалиста, заправо немилице кршио законе њиховим вишегодишњим „слободним” тумачењем.

Тврдњу је лако доказати већ на примјеру Националног савјета за образовање. Општи закон о образовању и васпитању Црне Горе предвиђа формирање овог Савјета, чија је улога изузетно велика, практично свеобухватна. Национални Савјет оснива Влада, а Одлуком о оснивању актуелног Савјета (Службени лист Црне Горе, бр. 61/2017 и 46/2019) формирано је ово тијело које чини 21 члан.
Једну трећину чланова Савјета, од укупно 21, (требало би да) предлажу „установе високог образовања за образовање наставника из реда наставника са академским звањем и научних радника” (члан 31а).

Осим што је „знаковит“ дио састава те „једне трећине“ чланова Савјета (који чине: проф. др Ђорђије Борозан, Универзитет Доња Горица, предсједник; проф. др Александар Вујовић, Универзитет Црне Горе, члан; проф. др Ана Јовановић, Универзитет Црне Горе, члан; проф. др Раде Ратковић, Универзитет Адриатик, члан; проф. др Аднан Чиргић, Факултет за црногорски језик и књижевност, члан; проф. др Јадранка Калуђеровић, Универзитет Доња Горица, чланица; доц. др Анђела Јакшић-Стојановић, Универзитет Медитеран, чланица; проф. др Марко Цамај, Универзитет Црне Горе, члан), није јасно којом рачуницом је 8 изведено као трећина од 21. Још је мање јасно с којим правом се са неких приватних универзитета кандидују чланови овог Савјета, будући да се на њима не образују наставнци, као што их не образују ни технички факултети Универзитета Црне Горе.
Од осам чланова Савјета, само двојица – господа Чиргић и Цамај – долазе са установа које задовољавају законски критеријум дат у члану 31а, јер установе са којих они долазе образују (и) наставнике.

Пратећи даље конвулзивне наступе „духом закона“ опсједнутог Шеховића, придржаваћемо се члана 31б Општег закона о образовању и васпитању. Тај члан врло детаљно и прецизно дефинише надлежности Савјета који је централно национално стручно тијело и чије одлуке обликују васпитно-образовни систем у цијелости. Из надлежности Савјета природно проистиче и његов састав, тј. законски критеријум дат у члану 31а.
Шта су посљедице оваквог избора чланова Националног савјета? О тим посљедицама довољно говори опште незадовољство васпитањем и образовањем које букне након лоших резултата ученика на ПИСА тестовима. Треба ли да напомињемо да су уџбеници перманентно на мети критике стручне и лаичке јавности, што важи и за наставне програме, квалитет наставе и учења, итд. Велики дио одговорности за такво стање је и у томе што већина чланова Савјета из реда универзитетских наставника долази из установа које немају додирних тачака са образовањем наставника. Јасно је онда у коју сврху се образује „мултидисциплинарни“ Савјет. Наиме, лакше је спроводити одлуке када „савјетници” не знају о чему се ради.
Толико, за сада, о односу према закону „минуциозног легалисте“ и посланика Шеховића из времена кад је био на челу бившег Министарства просвјете, а иза кога су остале гомиле „крхотина“ прекршених закона. Посланик Шеховић је као министар волио и овај вид „лумпераја“ који, нажалост, сви ми плаћамо, а највише наша дјеца. Вријеме је да се испоставе рачуни и ствари доведу у ред.

IN4S

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest