Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у сриједу (7.10.) ће посјетити Берлин, а примиће га и предсједник Њемачке Франк-Валтер Штајнмајер. Тренутак за ову посјету не може бити гори.
Мило Ђукановић, дугогодишњи владар Црне Горе, а тренутно председник своје државе, четврт века био је миљеник Запада. Бивши млади југословенски комуниста рано је осетио да ће се политика српског диктатора Слободана Милошевића завршити пакленим фијаском.
Он је вешто – а када је то било потребно и бескрупулозно – лавирао кроз у ратове у Југославији. Био је политички саучесник у крвавој опсади Дубровника и вероватно је знао за геноцид у Сребреници.
Истовремено се додворавао Западу који је после ратова у Југославији у њему видео гаранта стабилности и етничког мира.
Модел Ђукановић
Дипломате у Вашингтону, Бриселу и Берлину углавном су игнорисале једну ствар: Ђукановић је један од проналазача модерног, корумпираног-аутократског државног модела с формалном фасадом демократије.
Ђукановићева породица и читава клика политичара и пословних људи, безобзирно се богате на рачун друштвене имовине. Илегално финансирање странке, изборна превара и злоупотреба службеног положаја су редовне појаве, а мање и вец́е случајеве корупције, шверца и прања новца тешко је побројати.
Посета Мила Ђукановића Берлину такође се може протумачити као израз тог благонаклоног гледања кроз прсте. Председник Црне Горе која је 2012. почела приступне преговоре са ЕУ, разговараће са члановима Европског одбора Бундестага.
Тренутак не може бити гори
Али, пре свега: званично ће га примити и председник Франк-Валтер Штајнмајер. И то, баш када је Црна Гора на првом месту у Европи по стопи инфекција короном, и када се многе дискусије или чак самити ЕУ одржавају виртуелно, путем видео-конференција. Да ли то значи да је Ђукановић посебно срдачно очекивани гост?
Канцеларија председника Немачке није одговорила на детаљна питања Дојче велеа о Ђукановићевој посети Штајнмајеру. Портпаролка је само рекла да се председник радује „размени мишљења са црногорским колегом о актуелним дешавањима у Црној Гори, политичкој ситуацији у региону и приступним преговорима Црне Горе са Европском унијом“.
Ипак, може се рећи следеће: тренутак Ђукановићеве посете Берлину и састанка са председником не може бити гори. Црна Гора је недавно први пут у својој историји била сведок мирне и демократске смене владара. На парламентарним изборима 30. августа, Ђукановиц́ева Демократска партија социјалиста (ДПС), наследница Савеза комуниста Црне Горе, претрпела је пораз – упркос многим манипулацијама и неправилностима пре и током избора.
Богата земља, без богатих тајкуна
Победници избора, три опозициона савеза, желе да формирају коалицију и покрену транзицију Црне Горе у демократију и владавину закона. Ти савези су политички веома хетерогени, а њихови политичари се крећу од марионета председника Србије Александра Вучића и присталица Путина, до европских еколошких-либерала.
Али њихови лидери, укључујући и предложеног шефа владе Здравка Кривокапића, веродостојно су се изјаснили за даљу проевропску оријентацију Црне Горе. Мало је вероватно да ће се Црна Гора окренути Србији и Русији и повући признање Косова, као што су мало вероватни и сценарији етничког насиља.
И мада у тој коалицији већ постоје линије раздвајања око неких законских предлога и предстоји прилично тежак реформски период, нема сумње да је већина њених политичара заинтересована за стварну демократизацију Црне Горе. Више генерација црногорских грађана први пут је доживело демократску промену власти – искуство за које се с правом могу користити суперлативи.
Директор највећих црногорских дневних новина, „Вијести“, публициста Жељко Ивановић, недавно је вероватно погодио мисли многих људи када је написао: „Не требају нам ни Ђукановић ни Вучић. Потребне су нам јаке институције, а не јаки појединци. Треба нам богата земља, без богатих тајкуна. Потребна нам је једнакост, поштовање и пре свега правда“.
Председник Ђукановић, с друге стране, нерадо прихвата вољу бирача и пренос власти. На крају, њему и многим другима око њега прети кривична истрага, а можда и затвор.
До сада је било обрнуто: грађанским активистима и новинарима који су откривали афере и кршења закона се претило, премлаћивали су их. На њих се пуцало – као на репортерку Оливеру Лакић. Или су неправедно месецима држани у затвору – као новинар Јово Мартиновић. Врховни суд у Подгорици ће у четвртак (8.10.) донети одлуку у ревизији процеса који се мора назвати фарсом.
С обзиром на све ово, Здравко Кривокапић посету Ђукановића Берлину сматра непримереном. „Нове демократске власти у Црној Гори поздрављају сваки покушај јачања односа између Подгорице и Берлина“ рекао је он за ДW и наставио: „Међутим, Мило Ђукановић, човек који симболизује корумпирани и аутократски систем који је изгубио на изборима, не може никако да допринесе модернизацији и европеизацији Црне Горе“.
„Ђавољи пакт“
Неке дипломате и политички саветници, са којима је разговарао ДW и који су захтевали анонимност, изразили су ужас због тога што немачки председник прима Ђукановића.
Политичар Зелених Мануел Сарацин, портпарол своје странке за Источну Европу, каже за ДW да је важно да Штајнмајер Ђукановићу „јасно укаже“ на пропусте у Црној Гори, посебно у погледу владавине закона и корупције.
Флоријан Бибер, политиколог, историчар, аутор и добар познавалац Западног Балкана, Ђукановићеву посету Берлину назива знаком „ђавољег пакта“ који је ЕУ склопила у региону Западног Балкана са ауторитарним и корумпираним „стабилократама“. „Као резултат тога, ЕУ на крају губи репутацију некога ко заговара демократију и владавину закона у региону и тиме љути и растерује опозицију“, рекао је Бибер.
Душан Рељић, стручњак за југоисточну Европу из Берлинске фондације за науку и политику и један од најбољих стручњака за регион западног Балкана у земљама немачког говорног подручја, то види слично: „Ђукановића прате безбројни скандали, откако је без прекида на власти, понекад као националиста и ратнохушкац, затим као најбољи пријатељ неколико руских олигарха, све до тренутних напора да се покаже као демократа и одани савезник Запада“, каже Рељић и закључује: „Важан подстицај јачању владавине закона на Западном Балкану и приближавању вредности ЕУ у целини би био – када би политичари његовог типа коначно нестали са сцене.“
Извор: DW