Џепови су нам празни, градови су нам празни, а ми јесмо ли се напунили вољом да променимо наше животе?

Пише: Марија Вешовић

Каже наслов: НКТ на захтев политичких партија дозволило политичке скупове…

Како су брзи и ажурни. Него се питам, да л’ да им ми, грађани, пишемо захтеве да на пример отворе границу са Србијом, или почне школа на време, или да не носимо маске…или шта знам ја. Када се већ одлуке доносе по захтевима, ето да захтевамо. 

Време је, оно крајње време, да погледамо иза себе мало, не морамо много. Довољно је само ево да се вратимо погледом уназад до марта. Колико небулоза видимо, има их зар не? Да ли их има довољно да кажемо да је било доста свега? 

Џепови су нам празни, градови су нам празни, а ми јесмо ли се напунили вољом да променимо наше животе? 

Надам се да јесмо, искрено се надам да јесмо.

 Кажу стари да од киша и олуја сав шљам из река изађе на површину и тако плута све док не наиђе нешто да га опет врати на дно, или када наиђе на препреку па се тако скупља и прави брдо. Опет треба да наиђе нешто да га очисти. Било је киша, било је олуја било је свега.. ко је где видимо сами. 

На нама је да ли ћемо само гледати преко рамена и причати по ћошковима шта и како треба или ћемо променити нешто. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest