Хитне мере имају тенденцију да се проширују. Тада се власти осећају угодно са неком новом снагом и моћи. Почиње да им се то свиђа, рекао Сноуден
Владе широм света користе високотехнолошке мере надзора за борбу против епидемије корона вируса. Међутим да ли све то вреди? Едвард Сноуден не мисли тако.
Бивши радник ЦИА, који је изношењем у јавност тајних докумената открио мрежу шпијунских програма у САД, упозорава да ће се једном кад се та технологија примени и постави, тешко уклонити и престати са радом.
„Када видимо да су хитне мере донесене, посебно данас, оне се обично задржавају“, рекао је Сноуден у интервјуу за међународни фестивал документарног филма у Копенхагену. „Хитне мере имају тенденцију да се проширују. Тада се власти осећају угодно са неком новом снагом и моћи. Почиње да им се то свиђа.“
Присталице драконских мера тврде да нормална правила нису довољна током пандемије и да се дугорочни ризици могу решити након што се епидемија заустави. Међутим кратка суспензија грађанских слобода може се брзо продужити. Службе безбедности ће ускоро наћи нове намене за технику. Кад прође криза, владе могу да наметну нове законе који ће учинити правила за ванредне ситуације трајним и искоришћавају их да разбију неслагања и политичку опозицију.
Узмите предлоге за надгледање епидемије праћењем података о локацији мобилних телефона. Ово би могао да се покаже као моћан метод праћења ширења вируса и кретања људи који га имају. Међутим то ће такође бити примамљиво средство за праћење терориста – или било ког другог потенцијалног непријатеља држава.
AI постаје „тамничар тираније“
Вештачка интелигенција постала је посебно популаран начин праћења живота у оквиру пандемије. У Кини термовизијски скенери постављени на железничким станицама идентификују пацијенте са температуром, док у Русији системи препознавања лица примећују људе који крше карантинска правила.
Разлог због код је AI толико атрактиван је његова ефикасност у процењивању вероватноћа код различитих група људи. Међутим превелика ефикасност може бити претња слободи, због чега ограничавамо полицијска овлашћења мерама попут налога и очигледног разлога за хапшење.
Алтернатива је алгоритамско поступање полиције које оправдава претерану силу и одржава расно профилисање. Сноуден је посебно забринут због безбедносних служби које имплементирају AI на сву осталу технику надзора коју већ поседују. „Они већ знају шта гледате на Интернету и где се ваш телефон креће“, рекао је. „Сада знају који је ваш откуцај срца, колики је ваш пулс. Шта се догађа када почну да повезују ове податке и примењују на то вештачку интелигенцију?“
Проналажење равнотеже
Тешко је успоставити равнотежу између сигурности и приватности у најбољим временима, а камоли током глобалне кризе. Сноуден не оспорава тежину пандемије, али верује да је пролазан проблем који ће се на крају решити вакцинама и колективним имунитетом.
Последице мера које данас уводимо биће трајне. Зато технологија коју сада имплементирамо мора бити пропорционална свакој фази епидемије. Отвореност влада и консултације са јавношћу осигураће да то буде у складу с владавином закона и очува наша основна људска права. Драконске мере могу бити подношљиве ако нам помогну да пребродимо пандемију. Међутим исто тако морамо размишљати о свету у којем желимо да живимо након што се корона вирус обузда.
Извор: Стање ствари