Ефекат масе

Вријеме читања 3 минута

“ВИДЈЕЛА ЖАБА ДА СЕ КОЊ ПОТКИВА, ПА И ОНА ДИГЛА НОГУ“

Пише: Катарина Вукићевић дипл. психолог

Примијетићете да у многим списима који су нам доступни имамо прилику да прочитамо о ефекту масе (често назван и ефекат стада или крда), о томе како се појединци ‘утапају’ у групу и прате одређене људе.

Сигмунд Фројд је био један од људи који су писали о овом феномену.

Појединац у маси, према Фројду, интелектуално слаби, афективно бива откочен, губи способност умјерености и одгађања, постаје склон прелажењу свих граница у изражавању емоција, губи слободу.

Крдо животиња или људско мноштво за њега има нешто заједничко: инстиктивно подвргавање ауторитету вође.

Док ово читате, вјероватно сте помислили како то није случај са Вама. Но, истина је да се у неким ситуацијама сви нађемо у том “вртлогу“ који изазива маса.

Узмимо примјер земљотреса. Већина људи ће почети да трчи за гомилом, без да претходно размисли о опцијама. То је некако инстиктивно. Јавља се и расте паника која се шири кроз читаву гомилу.

Но, хајде да и овога пута кренемо од почетка.

Како то дјелује психологија масе?

Она објашњава и истражује истовремено реаговање више људи на заједнички повод, односно објашњава и истражује да ли се и како понашање појединца мијења у групи.

         Постоји неколико теорија. Једна од њих тврди да у типичним масовним ситуацијама одређени фактори, попут анонимности, заједништва, ослабљене личне контроле (одсуство стида) и слично, дистанцирају људе од њихових личних идентитета и смањују њихову способност друштвене процјене.

Према теорији социјалног идентитета, појединчева представа о себи (било да је позитивна или негативна) проистиче из чланства у социјалним категоријама које он види као „своје“ и постаје дио „појма о себи“.

Оно што мотивише и обједињава заједничку колективну акцију (овдје као примјер можемо узети групу навијача) укључујући и колективно насиље , нису појединачна колективна стања, него заједничка идентификација са групом (заједнички социјални идентитет).

Није риједак случај да се ткз.храброст испољи у групи. Па све оно што појединац сам, вјероватно, не би урадио због страха, било од закона или нечег другог, често у маси и уради. На примјер, у групи људи који су дио радикалних протеста против неке одлуке, догађаја или нечег другог, често ће и појединац који себе не сматра радикалним реаговати на исти начин као и група (неријетко одговорити и насилним понашањем).

Зашто нам је онда потребно да будемо дио групе?

Вјерује се да када смо у чланству одређене групе, оно нам омогућава нам да покажемо и потврдимо властиту моћ и вриједност. Посебно смо с радошћу чланови оних група у којима наше способности долазе до изражаја и којима можемо задовољити потребе за афирмацијом.

Ми у њима проводимо значајан дио живота и постанемо везани за њих, а оне групе у којим дуже времена проводимо  значајно утичу на наше понашање обликовање наших ставова и личности.

Понашање гомиле или инстинкт стада описује како се појединци у групи могу понашати колективно, без централизованог правца. Термин се може односити на понашање животиња у крду, чопору, јату птица, јату риба итд., као и на понашање људских бића у демонстрацијама, нередима и општим штрајковима, спортским догађајима, вјерским окупљањима, насиљу у руљи и свакодневном доношењу одлука, осуда и формирању мишљења.

Берлински научници су открили како је најефикасније контролисати управо понашање масе. Зашто? Као и код животиња, тако и код људи уколико се 5%  понаша на исти начин, огромне су шансе да ће их и осталих 95% слиједити и слушати.

Њемачки научник Јенс Краусе је у акваријум поставио вјештачке рибе и управљао њима даљинским управљачем. Стварне, живе рибе у акваријуму су без проблема пратиле оне вјештачке и без отпора ишле чак и тамо гдје иначе не би никада ишле, близу прождрљиваца. Да ли и ми пратимо некога и идемо све ближе том “прождрљивцу“?

Истраживач из Француске Марие-Хелене је радила сличну студију на понашању оваца.

Након што је једну животињу научила да реагује на звиждук њене пиштаљке остале су је овце слиједиле без изузетка.

Остављам Вама, читаоцима, простора да напишете своје коментаре како то ефекат масе  утиче на понашање појединца у гомили.

Тиме отворимо нова питања и запитајмо се да ли и ко управља  нама и ситуацијом.

Овај текст је написан на основу прегледа релевантне литературе неколико различитих аутора.

3 thoughts on “Ефекат масе

  1. Kako zivotinje i ljudi imaju potrebu da pripadaju nekog grupi. Razlog tome je mozda osjecaj važnosti a mozda najbitni je osjecaj sigurnosti, zastite. Osoba koja je izolovana ona je ranjiva

  2. Gledao sam neku emisiju u vezi ove teme. I sad jedan lik gleda u nebo. Prilazi mu jos jedna osoba, stala pored njega i ona gleda u nebo i tako jedno po jedno prilazi i gleda u nebo. I napravi se pozamasna grupica ljudi i svi gledaju ali niko ne zna u sta gleda

  3. Političari koriste psihologiju mase i manipulišu nama. A njima upravljaju zapadne zemlje. I ovo oko korone sada je prenapuvana priča da bi stvorili paniku i mogli da nas kontrolišu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest