Економска катастрофа: У Црној Гори без посла остало 37.588 радника

У Црној Гори је на крају децембра 2020. било 160.978 запослених, што је за 37.588 мање него у истом мјесецу 2019, када их је било 198.566, показују најновији подаци Управе за статистику (МОНСТАТ), пише Дан.

Статистичке табеле показују да се највеће смањење броја запослених биљежи у сектору „трговина на велико и мало, поправка моторних возила и мотоцикала”, гђе је број радника смањен за чак 7.281.

Слиједи сектор „административне и помоћне услужне дјелатности”, гдје је број радника мањи за 5.164, а потом грађевинарство гдје је на крају 2019. било 4.771 запослени више него на крају протекле године.

У Синдикату трговине кажу да им није јасно како је дошло до драстичног пада броја запослених, а предсједница те организације Весна Милоњић Алексић сматра да је једино објашњење пораст сиве економије.

Она наводи да маркети услед пандемије нису обустављали рад, те да свједочимо да се на недјељном нивоу отварају нове трговине, па је онда чудно како то да се смањује број радника.

“Одговор на то питање треба да дају Инспекција рада и Пореска управа, које се хитно морају позабавити овим питањем. Ми, све су прилике, свједочимо повећању рада на црно, односно ангажовању радника без уговора, пошто се послодавци стално жале како не могу да плаћају доприносе. Тачно је да су оптерећења велика на послодавцима, али она треба да се смањују на неким другим стварима, а не науштрб запослених”, каже Милоњић Алексић.

Наводи да то што се на Заводу за запошљавање не повећава драстично број пријава не треба да буде олакшавајућа околност.

“Нама је статистика заиста чудна и како кад одговара, некад код нас 1+1 нису два, него колико треба. Зато ако имамо овако смањење броја запослених, то је знак да расте сиво тржиште и да ситуација на терену није добра”, упозорава Милоњић Алексић, додајући да је охрабрује нова мјера Владе која би требало да унаприједи запошљавање на неодређено вријеме.

Према ријечима предсједника Синдиката грађевинарства Ненада Марковића, иако грађевинарство није стало, оно је ипак било успореније.

“Ми смо сваке године имали неколико хиљада странаца који прошле године нису радили због пандемије. Мислим да смањење броја радника у грађевинарству није превише погодило наше држављане и да их је много мање остало без посла, док статистика показује укупан број, а ту је највише странаца”, наводи Марковић.

У сектору који пружа „услуге смјештаја и исхране” број радника је мањи за 3.810, у образовању 2.459, прерађивачкој индустрији 2.359, у области „стручне, научне и техничке дјелатности” 1.958, саобраћају 1.954, док је у области „умјетност, забава и рекреација” 1.060 мање ангажованих, а у здравству и социјалној дјелатности 1.051.

Пад броја запослених биљеже и све остале привредне области, па је у сектору информисања 671 радник мање, финансијама 656, пољопривреди 403, трговини са некретнинама 324, водоснабдијевању 314, предузећима која се баве производњом и дистрибуцијом електричне енергије 133, а у рударству 89.

Према Управи за статистику, у државној управи је 2.090 запослених мање.