Покривеност увоза извозом износи свега 16,7 одсто, а трговински дефицит за ових осам мјесеци износи милијарду и 150 милиона евра.
Спољнотрговинска размјена Црне Горе од јануара до краја августа ове године износила је 1,61 милијарду и за 375 милиона или 18,8 одсто је мања него у истом периоду прошле године, показују јучерашњи подаци Управе за статистику (Монстат).
Извоз Црне Горе је смањен за 12,3 одсто на 230 милиона, док је увоз пао за 19,8 одсто на 1,38 милијарди.
Покривеност увоза извозом износи свега 16,7 одсто, а трговински дефицит за ових осам мјесеци износи милијарду и 150 милиона евра.
Смањење трговинске размјене значи да је дошло до пада потрошње у Црној Гори, али и земљама гдје домаће компаније извозе. Мања потрошња доводи до пада прихода у привреди и трговинама, смањењу запослености и нижим приходима државе.
Најзначајнији извозни производи Црне Горе су алуминијум, којег је извезено у вриједности од 40 милиона, два милиона мање него у истом периоду лани. Алуминијум чини скоро петину укупног извоза.
Други најзначајнији извозни артикал су руде којих је извезено за 32 милиона евра, пола милиона евра више него за осам мјесеци прошле године. Електричне енергије извезено је за 29 милиона евра, односно 13 милиона мање.
Сировог дрвета извезено је за 17,8 милиона евра, или 1,2 милиона мање, док је извоз фармацеутских производа вриједио 15 милиона и био је за милион већи. Извоз сухомеснатих и месних прерађевина износио је 9,2 милиона еура и био је за 1,7 милиона већи него у истом периоду прошле године, док је извоз гвожђа и челика пао са 13,7 на 8,8 милиона евра.
Извоз пића смањен је са 8,7 на 6,8 милиона евра, а дуванских производа је повећан са 1,5 на 1,9 милиона евра, као и поврћа и воћа са 3,9 на 4,4 милиона евра.
Најзначајнија увозна ставка је храна, које је из иностранства купљено за 260 милиона еура. Увоз хране је у овом периоду лани вриједио 316 милиона еура и смањен је за 18 одсто, због великог пада туристичке потрошње.
Увезено је и пића за 32 милиона евра, што је пад за 17 милиона евра, док је увоз дуванских производа смањен са 9,6 на 7,5 милиона.
Највећи пад имао је увоз нафте и нафтних деривата, због смањење потрошње усљед епидемиолошких мјера и ограничавања саобраћаја, мањег броја туриста, али и пада цијена горива у односу на исти период прошле године. Увоз нафте и њених деривата за ових осам мјесеци вриједио је 74 милиона евра, док је лани у истом периоду износио 140 милиона евра.
Најзначајнија увозна ставка је храна, које је из иностранства купљено за 260 милиона. Њен увоз је смањен за 18 одсто, због пада туристичке потрошње
Увоз електричне енергије смањен је са 43 на 29 милиона евра, колико је у истом периоду и извезено електричне енергије. Медицинских и фармацеутских производа увезено је за 78 милиона евра, што је за девет милиона више него лани.
Увоз гвожђа и челика пао је са 56 на 37 милиона, као и обојених метала са 14 на 11 милиона. Увоз осталих производа од метала пао је са 76 на 65 милиона. Увоз намјештаја смањен је са 53 на 34 милиона евра, одјеће са 52 на 40 милиона, обуће са 26 на 20 милиона.