„Овуда нећеш проћи!” порука је Скота Морисона, премијера Аустралије, Новаку Ђоковићу. Други могу, по закону, али не може Новак, ваљда по истом закону. До кости је огољен систем, и целом свету је јасно показано да закона и нема. И то баш тамо где се чинило да га има највише – у Аустралији. Сведоци смо да су „борбу против живота” упаковали у „борбу за живот” и сервирали је право Новаку у лице. И не само Новаку већ целом свету.
Бестидно су показали да је мишљење струке на маргини, и да закони које је власт донела, власт може и да самовољно укине. Или да их селективно користи како јој одговара. Све зарад политике, а не здравља.Лако је једном премијеру, или граничној полицији, да неком забрани улазак у земљу, па макар тај неко био најбољи тенисер света. Пошто је из Србије, чини се да им је још лакше.
Лако је смиривати свој закључан народ тренирањем строгоће на појединцу и рећи – закон је исти за све. Не, није! Да јесте, Ђоковић би, као и остали тенисери, али и „обични смртници“ који имају „медицинско изузеће“, најнормалније ушао у земљу. Али, бирократама то није доста. За најбољег тенисера света важи познато чиновничко правило – фали ти још један папир.
Али, живимо у ненормалном времену које неки зову и – нова нормалност. Где је све окренуто наопачке. Где се за слободу говора бори укидањем говора. Где се за поштовање закона бори бестидним кршењем закона. Где се борба за елементарну слободу, уставом гарантовану у свим цивилизованим земљама, води најстрашнијим гажењем слобода. А онда се све то на конференцијама и пред камерама, лепим, пробраним речима објасни да је то све за добробит народа. По принципу „Ђура ће да ти опрости што те је тукао”.Може господин Скот да депортује Новака Ђоковића. Има на то право.
Може да се оглуши о речи својих лекара и њихове дозволе. Може да пљуне и на своју амбасаду, која је издала визу. Може и да одложи исписивање тениске историје. Али не може да сакрије да је вазал своје (погрешне) политике, а не истине. Да је политички „сакупљач лоптица“ који у рукама више нема власт, већ само пендрек.Али слобода се пендрека никад није плашила, већ у њему будила. Уз њега је умела и да пропева никад гласније. Својом одлуком, оглушивањем о сопствени закон, о сопствене медицинске институције, селективним спровођењем одредби, управо јој је дао име – Новак Ђоковић.
А то њему значи више и од рекорда и трофеја и милиона које носи 21. Гренд слем титула.Јер, његова борба је много већа од тениских арена. Од пуког побеђивања противника у једином спорту који се и у црном времену и даље може назвати „белим”.Идући често против својих интереса да би заштитио слабије колеге чији се глас није чуо, већ је уписао своје име у историјске књиге које се не баве тенисом, већ еволуцијом света. А сад сте му дали и ореол. Случајно, (а можда и не) на његов Бадњи дан.
Срећан био и вама.
Sputnjik
Skot Morison je onakav kako mu to i ime govori i pokazuje. E Skotu jedan.