ЛИТИЈЕ И ОДБРАНА СВЕТИЊА
Пишу: Администратори фејсбук групе „Не дамо светиње“
Процес расрбљавања и расправослављења Црногораца улази у завршну фазу, а Закон о слободи вјероисповјести је дио тог процеса.
Диктатор Мило Ђукановић је пристао на игру западних моћника и одиграо на карту затирања православља и Србства, не из националних или “патриотских“ побуда, већ из потребе да имовину Српске православне цркве, у Црној Гори, искористи за склапање нових прљавих послова, како би задовољио своје и потребе својих партнера из криминалног миљеа.
Имовина СПЦ-а, вриједна преко милијарду евра, наћи ће се, допустимо ли то, у понуди доктаторског режима Статису, Шинаватри, Ротшилду, Сорошу и осталом белосвјетском шљаму, а Мило Ђукановић ће, осим економске користи, имати подршку Запада за још један или два мандата, чиме би његова диктатура ушла у четврту деценију.
То не смијемо допустити!!!
Митрополија црногорско-приморска је једина Светосавска Епископија, која је без прекидања сачувана до данашњих дана, и једина пријестоница и насљедница Пећке патријаршије. Митрополију црногорско-приморску, из оквира Српске православне цркве, није успио да отргне ни послератни комунистички режим, иако је било покушаја појединих свештеника Митрополије, и поред незаинтересованости народа за Цркву, иако је већину свештеника МЦП комунистички режим ликвидирао… иако је, зашто не рећи, тада практично створена црногорска нација.
Зашто би данас, када је ситуација кудикамо другачија, повољнија по српски народ и Цркву, допустили једном искомплексираном балканском диктатору да разори осмовјековно постојање Српске православне цркве на овим просторима, на начин што би, за почетак, одузео вриједну црквену имовину, а храмове и цркве дао на коришћење проклетом распопу Мирашу Дедејићу и његовој НВО? О значају одбране светиња говори чињеница да је Црква у два наврата, за пола године, сазвала два Сабора – у Подгорици (Тројичиндански сабор) и у Никшићу, када су грађани имали прилику да потпишу Петицију против накарадног Закона, али и да се, пред моштима Светог Василија Острошког и пред Богом, завјетују да ће и животима бранити светиње, вјеру, слободу и своја грађанска права.
Диктаторски режим Мила Ђукановића, стављајући на дневни ред Скупштине Црне Горе накарадни Закон о слободи вјероисповјести,није ни слутио да ће им се десити ЛИТИЈЕ!
Академик Матија Бећковић, говорећи на манифестацији „Не дамо светиње“ у Београду, рекао је „да су литије рекле све, без иједне ријечи, те да је вјерни народ пронашао бесмртни одговор, а да осталима преостаје да му се поклоне, захвале и честитају. Тај одговор задивио је читав свијет. Устручавамо се да још нешто кажемо у страху да их нечим не натрунимо и оскрнавимо. Мало ко је знао шта су литије, а сада нема никога ко то не зна. Земља је проговорила и потегла оружје које се без велике невоље не потеже“!
Забраном окупљања због пандемије КОВИД-19, литије су, одлуком Епископског савјета СПЦ у Црној Гори, привремено заустављене, што је режим искористио да изврши додатни притисак на Цркву и вјерни народ. Забрањено је присуство литургијама, приводе се и кажњавају свештеници, митрополит Амфилохије и вјерни народ. Но, сваки потез који направи режим изазива огорчење у народу, а резултати овог прогона биће видљиви већ на првој литији, која ће, сигуран сам, услиједити одмах након укидања мјере забране окупљања, и биће најмасовнија до сада.
А тада… Дали смо Завјет, одбранићемо светиње!
Упоредо са избијањем првих протеста и спонтаних окупљања народа, а касније координисаних од стране Цркве, на фејсбуку је креирана група „Не дамо светиње“, чији је оснивач Бошко Вукићевић. Основна замисао је била да групу користимо у сврху преношења информација, фотографија и видео записа са литија, народних окупљања и протеста, који су одговор на изгласавање срамног Закона против православља! Како је група расла, у првих недељу дана десетак хиљада чланова, а данас преко 90.000, тако смо и ширили тим администратора, који данас броји 9 чланова. Наравно, већ првих дана постојања тражили смо – и добили – благослов Митрополије, тако да све активности обављамо у договору са свештенством Митрополије. До данас, на зиду групе, подијељено је више од 39.000 објава, а посебно се поносимо са акцијом „Свака кућа црква“, коју смо огранизовали првог дана забране окупљања због пандемије коронавируса, која је живог Бога довела у наше домове. Од наших активности бих издвојио и акцију помоћи народним кухињама, која је одлично прихваћена, чиме смо, макар на кратко, помогли дијелу нашег народа да оствари право на пристојан оброк.
Пуно пута су Срби „закукали у невољи, ал` се живог Бога нису сјетили, нити Бога ни својих гријеха…“, зато бих завршио стиховима „Небеске литургије“, коју нам је, за опомену и наук, оставио Свети Владика Николај Жички:
„Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију/Црну гору/ земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовоме…“!
НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!!!