Пише: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
У Закону о буџету и финансијској одговорности („Службени лист ЦГ“, број 20/2014,56/2014,70/2017,4/2018 – одлука УС и 55/2018), чланом 33, императивно је прописано: „Утврђивање предлога Закона – Предлог закона о буџету државе утврђује Влада и до 15.новембра га доставља Скупштини.“ То је била уставна и законска обавеза претходне Ђукановићеве (Марковићеве) владе, без обзира што је она била у техничком мандату. Подразумијева се, заједно са будућим министрима из области утврђивања и спровођења економске политике. Уосталом, тако је урађено у поступку задуживања Црне Горе на Лондонској берзи, почетком децембра прошле године. То недвосмислено произилази из обавеза и одговорности и претходне и садашње владе према држави и грађанима.
А у члану 37 истог Закона, прописано је да „Ако се Закон о буџету државе…не донесе до 31.децембра текуће године, за наредну фискалну годину, Министарство финансија до његовог доношења, потрошачким јединицама одобрава средства до износа 1/12 (једне дванаестине) створених издатака у претходној фискалној години…“).
Влада је Скупштини доставила Предлог закона о буџету,31.марта 2021.године.Али, на усвајање тог буџета треба још чекати, јер, према одредби из члана 136 Пословника о раду Скупштине Црне Горе, „Предлог закона не може се ставити на дневни ред Скупштине прије истека рока од 15 дана од дана достављања посланицима, ако овим пословником није друкчије одређено“.
Системским и циљним тумачењем норми Закона о буџету и фискалној одговорности, извлачи се неспоран закључак да је период без буџета привремено финансирање које треба да траје најкраће могуће вријеме и да је Кривокапићева Влада била дужна да Предлог буџета сачини и достави Скупштини у најкраћем могућем року, након 15.новембра прошле године.
Прије неколико дана, потпредсједник Владе, Дритан Абазовић је затражио од Европске уније помоћ за отплату кредита, по уговору са кинеском Ексим банком, за изградњу прве дионице ауто пута Бар – Бољари, од Подгорице до Матешева (Колашина). Како су јавили медији, он је на сједници Одбора за спољне послове Европског парламента рекао да је велики проблем дуг према Кини:
„Молим вас да нам помогнете да вратимо тај новац, да тај зајам замијенимо за зајам код неке европске банке, да склопимо сарадњу с неком европском финансијском институцијом и да прекинемо кинески утицај ?!“, рекао је Абазовић.
ЕУ је, за сада, одговорила негативно, јер не (ре)финасира кредите трећих држава (које нијесу њене чланице).
Абазовићеве недовољно одмјерене јавно изговорене ријечи, из којих се логично извукао закључак да Црна Гора не може да враћа државни дуг, изазвале су, према медијским садржајима, пад вриједности дужничких хартија од вриједности (обвезница) државе Црне Горе на тржиштима капитала (берзама) на која су пласиране, за више од шест одсто. Наиме, тржишта капитала, односно власници хартија од вриједности промптно реагују на факторе од утицаја на берзанску вриједност тих хартија. У овом случају, Абазовићева молба ЕУ изазвала је знатан број налога власника црногорских обвезница за њихову продају, што је утицало на пад њихове вриједности. To води и паду кредитног рејтинга државе и порасту трошкова будућег задуживања.
Према уговору koји је потписало Министарство саобраћаја (односно министар Иван Брајовић) са кинеском компанијом CRBC (China Road Bridge Corporation), која је главни извођач радова, прва дионица ауто пута требало је да се заврши у мају 2019.године. Због пробијања рока потписан је анекс уговора са новим роком завршетка градње до 30.септембра 2020.године. Међутим, ни тај рок није испоштован, па је неопходно потписивање новог анекса.
Средства за изградњу ауто пута обезбијеђена су уговором о кредиту, који је Министарство финансија (тачније, министар Радоје Жугић) потписало са кинеском Ексим банком, на износ од 809 милиона долара. Због пробијања рокова изградње, „заборављања“ планирања обилазнице на Смоковцу и прилазне инфраструктуре, трошкови изградње су, у међувремену, порасли на око 960 милиона долара. По неким процјенама, цијена радова је до сада нарасла на чак 1,3 милијарде долара?! А јавни дуг у Црној Гори је, према стручним процјенама, достигао 105 одсто БДП-а (који износи свега око 4,2 милијарди евра)?!
Западне студије о изводљивости су прије неколико година изразиле сумњу у исплативост овог прескупог пројекта у земљи са само 650.000 становника, те да Црна Гора може доћи у ситуацију да не буде у стању отплаћивати јавни дуг.
По уговору са Ексим банком, Црна Гора сноси ризик промјена курса (између америчког долара и евра),а за решавање евентуалних спорова надлежан је кинески суд. Поставља се питање: Шта ако Црна Гора не буде могла да враћа кредит, а не буде помоћи од ЕУ? (У сваком случају, евентуално рефинасирање кинеског кредита повећаће наш државни, а тиме и јавни дуг). Да ли ће, онда, Кина по цијени знатно испод тржишне, постати концесионар или власник виталних црногорских инфраструктурних објеката, дијела наше обале, а прије свега, луке Бар?
Ваља се подсјетити да је кинески лучки гигант „Cosco“, 2009.године, добио концесију за управљањем грчком луком Пиреј, на 35 година, мада је то знатно побољшало пословне параметре луке. Та компанија је, 2016.године, купила луку Пиреј за 368,5 милиона евра.
Због свега наведеног, Врховно државно тужилаштво је дужно да изда обавезујуће упутство, прије свега, Специјалном државном тужилаштву и Вишем државном тужилаштву у Подгорици, да покрену поступак извиђаја, јер постоје основи сумње да су садржином уговора о изградњи ауто пута и уговора о финансирању изградње, прекорачењем рокова његове изградње, те правним пословима са подизвођачима радова почињена кривична дјела против привредног пословања и против службене дужности, са елементима коруптивности. Биће веома важно, у вези изградње ауто пута, испитати и пословање фирме „Бемакс“,блиске Милу Ђукановићу и „првој фамилији“.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
Подгорица,17.април 2021.године