Процес „државни удар“ је у извјештају окарактерисан као хаотичан и конфузан, те је истакнуто да Ђукановићеве тврдње и тврдње тужилаштва су без доказа.
Корупција и непотизам у Црној Гори и даље су распрострањени, а скромни напори власти да се баве проблемом, дјелимично подстакнути захтјевима за приступањем Европској унији, нијесу уродили значајним резултатима, оцијенио је Фридом хаус (ФХ) у новом извјештају. Они су посебно истакли и са најлошијом оцјеном оцјенили политчак права и владавину права.
Процес „државни удар“ је у извјештају окарактерисан као хаотичан и конфузан, те је истакнуто да Ђукановићеве тврдње и тврдње тужилаштва су без доказа.
Ђукановићева ДПС освојила је 36 посланичких мандата (још 5 је било потребно за већину), и ушли су у коалицију с неколико мањих партија, пише у новом изјештају Фридом хауса.
Главни опозициони Демократски фронт (ДФ) освојио је 18 мандата. Уз тврдње о изборној крађи, опозиција није признала резултате и започела бојкот Скупштине.
Мада су посматрачи ОЕБС-а изборе из 2016. оцијенили као кредибилне, забиљежени су бројни прекршаји. Невладина организација (НВО) МАНС оптужила је владу за отпис пореза или дугова у замјену за гласове, процјењујући да је ДПС на тај начин могла суштински прибавити чак шест посланичких мандата. Влада је такође на изборни дан блокирала одређене мобилне апликације за слање порука, наводећи „незаконито оглашавање“ на платформама као разлог.
Током изборног дана, државни органи ухапсили су 20 лица под оптужбом да су спремали државни удар који је наводно подразумијевао планове за ликвидацију Ђукановића. Ђукановић је оптужио ДФ да стоји иза наводног државног удара, али своје тврдње није поткријепио доказима, пише у документу.
Када помињу државни удар, називају га НАВОДНИМ.
ДФ је потом оптужио Ђукановића за фабриковање догађаја с циљем обезбјеђивања подршке ДПС-у на изборима, као и обарања излазности. Више лица, укључујући двојицу лидера ДФ-а, Андрију Мандића и Милана Кнежевића, оптужено је у вези са наводним државним ударом; у мају 2019. године, ова два лидера ДФ-а проглашени су кривим и осуђени на по пет година затвора. На ту одлуку уложили су жалбу. Код осталих лица казне су се кретале од условних до осам година затвора.
Тајни аудио снимци и службени документи који су процурили 2019. године повезивали су Врховног државног тужиоца Ивицу Станковића и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу са аферама подмићивања и корупције. Посматрано скупа са пресудом лидерима ДФ-а након судског поступка обиљеженог конфузијом и нејасноћама, догђаји из 2019. показали су озбиљне недостатке у транспарентности, отворености и одговорности у правосудном систему, посебно је истакнуто у извјештају.
У претходном извјештају Фридом хауса “Земље у транзицији”, који је објављен у мају, Црна Гора је сврстана у категорију влада у транзицији или хибридних режима – у којима је власт заснована на ауторитаризму као посљедици непотпуне демократске промјене
Извор: ИН4С