Како Суд није донио одлуку, то се поново, из истих разлога, може поднијети предлог за утврђивање да ли је Ђукановић повриједио Устав, када се „комплетира“ састав Суда. Наиме, Суд не може одбацити такав нови, евентуални, предлог, по члану 37 став 4 Закона о Уставном суду Црне Горе (у даљем тексту: Закон), јер није „већ одлучивао о истој ствари“.
„Обожавање неког великог вође само је обожавање властите жеље да се буде велик.“ (Ђуро Шушњић, 1934, социолог и филозоф)
„Државници и љепотице врло су ријетко свјесни степена свог пропадања.“ (Филип Честерфилд (Philip Stanhope, 4th earl of Chesterfield, 1694-1773, британски државник, дипломата и писац)
Скупштина Црне Горе је, на иницијативу (предлог) посланика Социјалистиче народне партије Црне Горе (СНП), 22.децембра 2021.године, Уставном суду Црне Горе, поднијела предлог за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе (Мило Ђукановић) повриједио Устав. Као доказ предсједниковог неуставног поступања, навели су двије Ђукановићеве изјаве, од 28. августа исте године, на Цетињу, у којима је савјетовао да Српска православна црква (СПЦ) устоличење митрополита Јоаникија обави ван Цетиња и када је изјавио да ће бити на Цетињу, 5.септембра, на дан устоличења са грађанима који се противе том чину.
Ђукановић је, наиме, казао да „није паметно инсистирати на устоличењу у том граду, већ је паметно то измјестити из Цетиња и обавити у неком од многобројих храмова у другим градовима“.
„Оваквим поступањем, предсједник Црне Горе је извршио грубу повреду Устава Црне Горе који прописује да су вјерске заједнице одвојене од државе и прекорачио оквир надлежности предсједника“, наведено је у иницијативи СНП-а, коју су подржали посланици парламентарне већине. Према медијској интерпретацији навода предлагача, предсједник је, позивајући на спречавање вјерског обреда, прекорачио надлежности из члана 95 Устава, јер се директно умијешао у послове једне вјерске заједнице – СПЦ и нарушио начело секуларности, односно одвојености вјерских заједница од државе, из члана 14 Устава.
И изјавом да ће 5. септембра, бити на Цетињу, „гдје већинска Црна Гора брани достојанство државе“, Ђукановић је прекорачио уставна овлашћења, „називајући противнике устоличења већинском Црном Гором, директно је изазвао подјеле грађана на оне који подржавају и оне који не подржавају устоличење митрополита на Цетињу“, наведено је у образложењу предлога. Истакнуто је и да је Ђукановић позвао грађане на протест и ометање вршења вјерских обреда СПЦ, те да је учествовао на непријављеном и забрањеном скупу, 5.септембра, на Цетињу.
Према саопштењу, „Уставни суд Црне Горе (у даљем тексту: Суд)…на сједници од 4.фебрара 2022.године, у предмету U – IV, бр.1/21…није донио одлуку, јер предлог одлуке судије извјестиоца није добио потребну већину (1:3).“ Наиме, предлог судије извјестиоца, да је Ђукановић повриједио Устав, није добио подршку осталих троје судија Суда. Из разлога што је троје судија отишло у пензију, Суд има (само) четворо судија.
Како Суд није донио одлуку, то се поново, из истих разлога, може поднијети предлог за утврђивање да ли је Ђукановић повриједио Устав, када се „комплетира“ састав Суда. Наиме, Суд не може одбацити такав нови, евентуални, предлог, по члану 37 став 4 Закона о Уставном суду Црне Горе (у даљем тексту: Закон), јер није „већ одлучивао о истој ствари“.
Аргументи иницијативе СНП-а и предлога Скупштине за утврђивање да ли је Ђукановић, као предсједник Црне Горе, повриједио Устав су неспорни, али су непотпуни и недовољно, чињенично и правно, утемељени. Зашто?
Ђукановић, као предсједник Црне Горе, више година вријеђа велики број грађана државе коју представља, емитује и шири говор мржње, чиме дијели српско -црногорско државотворно становништво и опасно угрожава стабилност и економски, социјални и демократски напредак Црне Горе. Као политички конвертит – превртач и карактерни акробата који се „мијења као Мјесец“ (Цицерон), Ђукановић је прешао пут од про-Србина , поштоваоца Српске православне цркве (СПЦ) који је љубио руку блаженопочившег митрополита Амфилохија, те Русије до србофоба, богоборца и русофоба. Изазивањем подјела међу осиромашеним грађанима, нажалост још увијек, успјешно одвраћа пажњу од чињенице да су он, његова „Прва фамилија“, и њихови кумови, рођаци и пријатељи опустошили Црну Гору и опрали огроман наркомафијашки новац.
Ђукановић је, тиме, показао да није достојан предједничке функције.
Према члану 95 став 1 тачка 1 Устава, „Предсједник Црне Горе: 1) представља Црну Гору у земљи иностранству;…“.
Предсједник државе je одражава, симболизује, јединство уставно дефинисане и међународно признате територије, као правно оплемењеног простора и становништва (свих грађана) које на том простору живи. Платон се, у својој „Држави“, залагао да државом управљају најумнији, најбољи и најспособнији, врли припадници етичке (моралне) аристократије, који се, у вршењу јавних функција, искључиво залажу за опште добро.
У јавном говору, државници треба да поштују принцип политичке коректности, тј. да имају „контролу мисли и језика“.
Навешћемо неколико карактеристичних Ђукановићевих јавних изјава, датих у својству предсједника Црне Горе:
1)“…СПЦ постаје главни фронтмен великосрпског национализма према региону и Црној Гори…остаје ударна песница онога што желе идеолози Велике Србије и империјалне Русије на Балкану…“ („Дан“,14.09.2018.).
2) „…великосрпски национализам из Београда је схватио да су побједом њихових миљеника (Демократског фронта (ДФ) – М.Г.) отворена врата за нову анексију Црне Горе, овога пута кроз пројект „Српског света“… (Интервју њемачком радију – Deutsche Welle, 07.02.2019.)
3)“…Не дозволите да будете дио тог лудачког покрета (односи се на учеснике величанствених литија по Црној Гори, 2020.године – М.Г.)…“ (“Политика“,02.02.2020.)
4) „…Обновили смо државу, вријеме је да обновимо и (самосталну Црногорску – М-Г.) цркву…преостаје им (СПЦ) да буду црква националних Срба у Црној Гори, али тада ћемо морати створити и цркву националних Црногораца… потрудићемо се да се развије инфраструктура и да се државном дипломатијом допринесе канонском признању те цркве и њеној аутокефалности…“ (ИН4С портал, 18.05.2020.)
5)“Бранићемо је (Црну Гору) свим средствима…и из шуме…откуд Црној Гори десет вјекова државности, тако што није брањена у Парламенту, него оружјем у шуми…“ (Изјава за сарајевску ТВ „Фејс“,18.09.2020.)
6)“СПЦ је у континуитету покушавала да потре државни и национални и културни идентитет Црне Горе да би заправо посрбила Црну Гору…јасно је потпуно да је ударна песница такве политике у име великосрпског национализма и руских империјалних интереса на Балкану била СПЦ…свештеници СПЦ су дјеловали и даље дјелују у складу с тим националистичким интересима за идентитетско потирање Црне Горе.“ (Емисија „Pressing“, TV N1, 01.10.2020.)
7)“Очекујем да Никшићани (на локалним изборима, 14.03.2021.године – појашњење М.Г.) …презру полусвијет који им, заклоњен Црквом, нуди новац да би служили интересима рушитеља Црне Горе…СПЦ је у континуитету инструмент великосрпског национализма и руских империјалних интереса на Балкану…и умјесто да су (Срби) научили лекцију да не понављају грешке које су починили на другим просторима (у Хрватској, БиХ и на КиМ – појашњење М.Г.), они опет слуђују народ у Црној Гори и покушавају да их окрену против властите државе Црне Горе…У Никшићу (се) (Срби и власти Србије – појашњење М.Г.) спремају на „Косовски бој“…(05.02.2021.)
9) „Они који су били против обнове независности немају морално право да траже сагласност државе Црне Горе да буду њени представници (амбасадори – М.Г.)“. (Пренијеле „Вијести“, 19.05.2021.)
10) „…Влада Црне Горе обезбиједила је насилну интронизацију митрополита Јоаникија…(и) и даље беспризорно служи великодржавним интересима и СПЦ, као ударној песници великосрпског национализма против Црне Горе“ (Видео порука, 05.09.2021.)
11) „Они (Србија – М.Г.)…би и Црну Гору без Црногораца…Устоличење Јоаникија, митрополита десантно – хеликоптерског Цркве Србије, једна је у вишегодишњем низу епизода обновљене офанзиве великосрпског национализма на Црну Гору…Насилнички великосрпски национализам… (дјелује преко – МГ.) Цркве Србије, квазивјерске заједнице одговорне за већину злочина…од 90-тих година до данас…истовремено (се) спроводи платформа хибридног рата Русије против Европе и НАТО на западном Балкану…(митрополит) Јоаникије…издајник други у нашој историји са тим именом…Црква Србије није субјект већ инструмент, квазивјерска заједница…(СПЦ – М.Г.) (је) „ретроградна клерофашистичка менажерија, (а Митрополија црногорско – приморска – М.Г.) (је) „клеронационалистичка српска митрополија на Цетињу“…““(Интервју за загребачки „Вечерњи лист“, 11.09.2021.)
12) „Великосрпски национализам поново је насрнуо на Црну Гору…Руска деструктивна политика се веома размахала према западном Балкану…“ (У емисији „Хеј Словени“, Градске ТВ у Подгорици, 06.11.2021.)
13) Упис Цетињског манастира као власништво Митрополије црногорско – приморске је „…још један покушај узурпације црногорског културно – историјског и сакралног насљеђа, с јасним политичким циљем – да се изврши србизација Црне Горе…“ Да ли је Ђукановић, још увијек, „шах…омрзнуо од њих (Хрвата – М-Г.) и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков“, као 1991.године, питамо се?! (Интервју за Хрватску радио телевизију (ХРТ), 23.12.2021.)
Цититаним јавним изјавама, Ђукановић је, у својству предсједника Црне Горе, повриједио више одредби Устава, и то:
а)Оспоравањем легитимитета Владе Црне и оптужбама на њен рачун да „беспризорно служи великосрпским државним интересима и СПЦ, као ударној песници великосрпског национализма против Црне Горе“, повриједио је члан 2 став 3 (Сувереност – „Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана, на демократски изборима, у складу са законом“ и члан 10 став 2 Устава (Границе слобода – „Свако је обавезан да се придржава Устава и Закона“).
б) Пажљивом анализом цитираних изјава јасно произилази и да је Ђукановић, говором мржње, СПЦ, њено свештенство, те власти држава Србије и Русије означио као спољне непријатеље Црне Горе, а Митрополију црногорско – приморску и Србе у Црној Гори као унутрашње непријатеље и реметилачке факторе. Његове неутемељене и срачунате изјаве су тим опасније што су код једног броја грађана изазвале осјећај угрожености Црне Горе од СПЦ, Срба, Србије и Русије и тиме , на индиректан начин, представљају позив на насиље према означеним „непријатељима“.
У суштини, говор мржње су јавно саопштени ставови којима се изазива или подстиче мржња, осјећај угрожености и други облици нетолеранције и према онима који припадају другој нацији или религији. Најопаснији говор мржње јесте онај којим се, директно или индиректно, позива или подстиче на насиље.
Подстакнуте Ђукановићевим говором мржње, у Црној Гори „никле“ су организације и неформалне групе за агресивну одбрану његовог „лика“ и „дјела“ и за одбрану Црне Горе од непостојећег непријатеља, те неформалне „комитске“ групе које изазивају насиље и према Србима и према свима онима који не мисле као Ђукановић.
Таквим јавним поступањем, Ђукановић је повриједио члан 20. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, који је, према члану 9 Устава (Правни поредак), саставни дио унутрашњег правног поретка Црне Горе: „Законом ће се забранити свако заговарање националне, расне или вјерске мржње које представља подстицање и дискриминацију, непријатељство или насиље.“
Такође, повриједио је и члан 7 Устава (Забрана изазивања мржње – „Забрањено је изазивање или подстицање мржње или нетрпељивости по било ком основу.“).
в) Ставови, изражени у цитираним изјавама, представљају дискриминацију српског народа и СПЦ. Тиме је повријеђен члан 8 Устава (Забрана дискриминације – „Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација, по било ком основу“).
г) У цитираном јавном говору и дуговременом практичном дјеловању, Ђукановић је, као предсједник Црне Горе и владајуће партије, повриједио члан 14 Устава (Одвојеност вјерских заједница од државе – „Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске заједнице су равноправне и слободне и вршењу вјерских обреда и вјерских послова.“).
И у политичком програму Ђукановићевог ДПС-а, као грађанске партије у секуларној држави, на чији садржај је одлучујуће утицао, прописано је „…Право црногорских вјерника на самосталну православну цркву…“ и залагање да се „сакрална имовина (читај: имовина епархија СПЦ на територији Црне Горе) врати држави Црној Гори…“.
д) Неутемељеним и беспризорним оптужбама на рачун Србије и Русије – вјековне заштитнице Црне Горе и кључног фактора њеног опстанка, Ђукановић је повриједио Преамбулу („Полазећи од: …привржености равноправној сарадњи са другим…државама…“) и члан 15 став 1 Устава (Однос са другим државама и међународним организацијама – „Црна Гора, на принципима и правилима међународног права, сарађује и развија пријатељске односе са другим државама…“
е) „Заслугом“, прије свега, Ђукановића, као предсједника Црне Горе и ДПС-а – владајуће партије, и носиоца највише политичке моћи, Скупштина ЦГ је, крајем 2020.године, донијела Закон о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница. Тим Законом је био прописан неуставни поступак подржављења (читај: отимања) светиња и имовине епархија СПЦ на територији Црне Горе.
Овиме је Ђукановић повриједио и члан 58 Устава (Својина – „Јамчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду…“
Утврђивање да ли је предсједник повриједио Устав, од стране Суда, не зависи од његове, евентуалне, кривичне одговорности.
Добронамјерно савјетујем да горе изнијете аргументе, надам се, будући предлагачи покретања поступка пред Судом узму у обзир, јер аргументовано доказују да је Мило Ђукановић, као предсједник Црне Горе, вишеструко повриједио Устав, и то чланове 2 став 3, 7, 8, 9, 10 став 2, 14, 15 став 1 и 58.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
11.фебруар 2022.године