„…потчињавање вољи Америке (је) „предуслов моралног и материјалног напредовања народа по забитим деловима света.““ (Дневни лист „Политика“,14.03.2011.)
“У овом тренутку сам толико љут на малу, ђавољу Кубанску Републику да бих волео да њено становништво обришем са лица земље. Све што смо од њих желели је да се лепо понашају и буду просперитетни и срећни, тако да ми не бисмо морали да се мешамо.“(1906.) (Часопис „Печат“, број 611/2020)(Теодор Рузвелт, 1858-1919, предсједник САД)
„САД, које себе проглашавају шампионом слободе, правде, људских права и, изнад свега, демократије – створене су силом.“ (Ноам Чомски,1928, амерички лингвиста, филозоф и писац; дневни лист „Дан“,18.09.2013.))
„Морамо да користимо силу, зато што смо ми Америка, ми смо есенцијална нација. Стојимо више и видимо даље у будућност од свих других.“ (Медлин Олбрајт, 1937-2022, америчка србофобна политичарка и дипломата; дневни лист „Дан“, 19.01.2015.)
„…Американци већ век и по фабрикују диктатуре…“ (Едуардо Галеано, 1940-2015, уругвајски новинар и писац; дневни лист „Политика“,10.10.2009.)
„…западна историја је биланс злочина. А западна садашњост биланс лажи, испод које се крије злочин…“ (Тиосав Пурић, извршни директор Центра за међународне односе и културну сарадњу – CeMOKS; часопис „Нови стандард“, 01.03.2022.)
Њемачки филозоф Имануел Кант је сматрао да понашање једне државе на међународном плану у далеко већој мјери зависи од односа снага међу државама, него од њеног унутрашњег уређења, због могућности коришћења „варварских слобода“. Те слободе су варварске, јер не подлијежу никаквим правним нити моралним ограничењима. Прецизније, моћне државе примјењују право јачега (право силе), не обазирући се на правне и моралне принципе, јер су њихове власти свјесне сопствене некажњивости.
Право САД на противправно мијешање у унутрашње послове других земаља, чак и примјеном оружане силе, произилази из њиховог концепта тзв. „америчке изузетности“:
„За заговорнике „америчке изузетности“, САД су „јединствена, боља, посебна политичка заједница и миљеник самог Бога изнад свих других народа, онако како је Израел био Божји народ у време Старог завета…Америка је, по (Томасу) Џеферсону, имала моралну обавезу да физички мења свет набоље…Божји избор Америке као посебног народа у срцу је „манифеста судбине“, филозофије по којој…су „Американци посебан народ са посебном судбином да предводе свет у правцу слободе и демократије…После хладног рата, америчка изузетност је постала ратни поклич…да САД …(с) позиције „једине светске суперсиле“…промене свет – да буду та сила која промовише демократију, слободу и људска права широм света…“(Стивен Мејер (Steven E.Meyer), аналитичар CIA-е и стручњак за европску и руску политику;дневни лист „Политика“, 20.09.2013.)
Из наведеног произилази концепција америчког националног интереса на свакој тачки Земаљске кугле, који се користи за „легитимизацију“ одлука о мијешању у унутрашње ствари других држава и/ли за војну интервенцију ради „заштите слободног свијета“, „директне контроле важних региона“, и „неометане контроле ресурса и тржишта“.
И према Александру Џорџу (Alexander L,George, 1920-2006, амерички социолог) концепт националног интереса амерички политичари користе као оправдање за интервенције.
Према подацима из 2017.године, САД су од 1776.године до тада, дакле, за 241 годину свог постојања, 222 године провеле у рату! Укупан број жртава у ратовима које су изазвале САД прелази девет милиона људи!
Агресија САД на Вијетнам трајала је од 1965. до 1973.године. Током агресије погинуло је око 58.000 Американаца и око два милиона Вијетнамаца, а рањено је око 5,3 милиона, махом цивилних жртава. Према званичним подацима власти САД, око 11 милиона Вијетнамаца су постали избјеглице у властитој земљи.
Британски филозоф и математичар Бертранд Расел (Bertrand Russell,1872-1970) и француски филозоф Жан Пол Сартр (Jean-Paul Sartre, 1905-1980) основали су 1966.године Међународни суд за ратне злочине у Вијетнаму (Раселов суд). Циљ је био да се темељно и савјесно испитају амерички ратни злочини. Чланови Суда су били познате јавне личности, стручњаци, културни дјелатници и политичари.
Тај Суд је „оптужио САД да, ратом у Вијетнаму, крше све људске, моралне и правне норме и да у широким размерама врше злочин геноцида у тој земљи“, те „да америчке снаге у Вијетнаму употребљавају оружја забрањена међународним конвенцијама“ и „да САД у Вијетнаму воде злочиначки рат усмерен на физичко уништење читавог народа…у стремљењу…ка господарењу светом.“ (Дневни лист „Политика“, 02.12.1967.)
Члан Суда Лелио Басо (Lelio Basso, 1903-1978, италијански правник, политиколог, новинар и политичар) је казао да је у Јужном Вијетнаму „убијено 250.000 дјеце, а рањено 750.000“.
Према тексту објављеном на порталу „BBC news – на српском“, од 16.03.2022.године, америчке снаге су се, у Вијетнамском рату, посветиле „уништењу свега што стигну“:
„Да би мотивисали америчке војнике да убију што више људи, команданти су организовали такмичења међу јединицама. Награде за највиши збир тела, излагане на „таблама с убиствима“ биле су – слободни дани и гајба пива. Њихови команданти су, за то вријеме, постајали кандидати за убрзана унапређења…Цивили, међу којима жене и дјеца, убијани су само зато што бјеже од војника или војних хеликоптера…или зато што су се налазили у селу за које се сумњало да скрива Вијетконговце…
Количина муниције, испаљена по војнику, била је 26 пута већа у Вијетнаму, него у Другом свјетском рату…Огромне области пуне селима су уништаване артиљеријом, бомбама из ваздуха и решетањем из војних хеликоптета прије него што су копнене снаге улазиле у мисије са задатком „пронађи и уништи“. Израз „убиј све што мрда“ постао је наређење…Резултат је био покољ индустријских размјера и један Ми Лај сваког мјесеца“
Масакр у вијетнамском засеоку Ми Лај извршио је вод чете „Чарли“, 16. марта 1968.године. Том приликом убијено је више од пет стотина цивила, за свега четири сата, рачунајући и паузу за ручак?! Жртве (дјеца, жене и старци) су биле старости, од једне до 82 године. Извршена су силовања, мучења, убијање рањеника и сакаћења жртава, иако у селу није било отпора, нити узвраћања на ватру.
Вод, којим је командовао поручник Вилијам Кели, отворио је ватру на ненаоружане цивиле, „убијајући све што се кретало и људе и животиње“. Кели, не само што је наредио убијање цивила, него је и сам учествовао у убијању и пушкама које је отимао из руку војника који нијесу хтјели да учествују у том „сатанистичком пиру“. Поред пушака и пиштоља, војници су користили и бомбе и бајонете. Током масакра вијетнамских цивила само је један амерички војник рањен и то тако што се упуцао пиштољем у сопствену ногу!
Чета „Чарли“ је добила похвале за „сјајно обављен задатак“. А у војним извјештајима је писало да је у борбама чете „убијено 128 непријатељских војника и да је страдало 20 цивила“!
За геноцидне злочине припадника те чете, пред војним судом је оптужено 14 официра. Осуђен је само поручник Кели на доживотну робију, али је пресуда касније преиначена, па је у кућном притвору провео свега три године?!
На званичној страници Пентагонове комеморације Вијетнамског рата, из 2012.године, масакр у Ми Лају се описује као „инцидент“. А у својој интернет објави, Барак Обама је тај рат свео на „сукоб трупа које се пробијају кроз џунглу и пиринчана поља…херојски се борећи за заштиту идеала које цијенимо као Американци…“
На жалост, и бројни Срби насиједају западним пропагандним лажима или интересно прихватају да им лекције о демократији и људским правима дијеле званичници оних држава које су вјековима чиниле и чине некажњене геноциде и друге масовне међународне злочине.
Никад не смијемо заборавити да смо и ми, Срби, жртве геноцида, прије свега, од САД, али и од најмоћнијих чланица Европске уније, за вријеме монструозне НАТО агресије на СРЈ, 1999.године!
Милан Гајовић, Подгорица
13.април 2022.године