МИЛО ЂУКАНОВИЋ – НОВОКОМПОНОВАНИ ИСТОРИЧАР И ОТИМАЧ ЦРКВЕНЕ И ДРЖАВНЕ ИМОВИНЕ
„Некизи Црногорци продали би…за новце (не само) дио од Бога, него от душе и от својега оца и мајке и браће…и својега отечества. (Петар Други Петровић Његош, у писму из 1831.године)
„Из користољубља, нељуди и неверници се одричу отаџбине, породице и вере.“ (Јован Дучић)
Уочи Нове 2022.године, Мило Ђукановић, нажалост, још увијек предсједник Црне Горе, путем медија из сусједне нам Хрватске, наставио је свој вјероломни пут ширења мржње према Србима, Србији и Српској православној цркви (СПЦ), те кривотворења црногорске историје. Да би опстао на власти и избјегао неминовни кривични прогон, Ђукановић је наставио да се безпризорно додворава глобалним и балканским антисрпским, антиправославним и антируским центрима моћи. Другим ријечима, наставио је покушај неприродног и некритичког превођења Црне Горе и „стопостотних“ Црногораца у тзв. „европски свијет“.
Такав процес, руски филозоф, социолог, писац и публициста Александар Зиновјев (1922-2006) називао је „позападњавање“, као „особит облик колонизације“ чија је последица колонијална демократија:
„Суштина позападњавања састоји се у наметању незападним народима и земљама социјалног поретка, економије, политичког система, идеологије, културе и начина живота који су слични или који имитирају западне обрасце…Масама становништва се нуди сурогат демократије у виду распуштености, слабљења контроле од стране власти, приступачне забаве, препуштености самом себи, систем вриједности који ослобађа људе од труда над собом и од моралних ограничења.“
У интервјуу за Хрватску радио телевизију (ХРТ), од 23.12.2021. године, Ђукановић је казао да је упис Цетињског манастира као власништво Митрополије црногорско приморске, одлуком Управе за катастар и државну имовину „…још један покушај узурпације црногорског културно-историјског и сакралног насљеђа, с јасним политичким циљем – да се изврши србизација Црне Горе…То је наравно политичка интенција идеолога и промотера великосрпског национализма, и у Црној Гори и у региону. То је већ дубоко зона кривично-правне одговорности, јер говоримо о покушају бесправне узурпације…вјерујем да ће правни систем Црне Горе у блиској будућности смоћи снаге да кривично- правно процесуира узурпаторе.“ Нагласио је и да се ради о „узурпацији … сакралног насљеђа Црне Горе“.
Оваквим изјавама Ђукановић је и сам дубоко зашао у зону уставне и кривичне одговорности.
Топоним Црна Гора први пут се помиње у даровној повељи краља Милутина Немаљића манастиру Светог Николе на Врањини (на Скадарском језеру) у којој је записано: „…и јесте придах (манастиру) од Черне Горе…“
Цетињски манастир изградио је последњи владар зетски Иван Црнојевић. „И оградих храм у мјесту званом Цетиње, и назвах га Митрополијом зетском…В име Рождества ти пресвета Богородице, сзидах си свети храм твој в лето 6992 (1483/84)“
Почетком јануара 1485. године, издао је манастирску Повељу, којом је манастиру поклонио многа добра за издржавање. У току цјелокупног трајања Црне Горе и Југославије, Цетињски манастир је био црквена имовина.
Књаз Никола је, 1895.године, између осталог, казао:
„Кроз зла времена што су прелећела изнад српског народа, уништивши му и траг државног живота, ова задужбина (Цетињски манастир – М.Г.) Ивана Црнојевића, последњег независног српског владаоца…била је у стању да сачува у непрекидности државну мисао, коју је у оној олујини тај мудри српски владаоц склонио под Орлов крш. И сем тога да сачува до наших дана једину епископску столицу од оних што је Св. Сава подигао у српској држави.“
У члану 5. Устава СПЦ прописано је:
„У Српској православној цркви правна су лица: Патријаршија, епархије, црквене општине, манастири, задужбине, самосталне установе или такви фондови и према црквеној намјени, поједини храмови.
Ова правна лица способна су да по прописима закона стичу и држе како покретна тако и непокретна добра и врше сва права и обавезе која им као таквима припадају.“
Значи, по самом свом Уставу, СПЦ као цјелина, у својој организационој пуноћи, не може бити титулар права својине над црквеном имовином, па се тако ни Цетињски манастир не може уписати на црквеног власника изван Митрополије црногорско-приморске.
Такође, на уставан и законит начин, Цетињски манастир се не може уписати ни на Републику Србију или неки њен орган, јер би то било противно члану 11 (Световност државе) и члану 44 (Цркве и верске заједнице) Устава Републике Србије.
Својим злонамјерним изјавама ХРТ-у поводом уставног и законитог уписа власништва над Цетињским манастиром и о црквеној имовини, те о наводној „србизацији“ Црне Горе, Ђукановић је још једанпут прекршио члан 7 (Забрана изазивања мржње), члан 8 (Забрана дискриминације), члан 14 (Одвојеност вјерских заједница од државе) и члан 58 (Својина)Устава Црне Горе, што су разлози за престанак његовог мандата разрешењем, у складу са чланом 98 Устава. Ђукановић је поново починио и кривично дјело Изазивање националне, расне и вјерске мржње (члан 370 Кривичног законика).
У интервјуу ХРТ-у, Ђукановић је, у вези уврштавања Бокељске морнарице у црногорску нематеријалну баштину под заштитом УНЕСКО-а, казао да је „то традиција која је у Црној Гори присутна од 9.вијека“?!
Бокељска морнарица јесте настала у 9.вијеку, као сталешка организација морнара. Међутим, по својим историјским обиљежјима и јавном дјеловању, то је претежно римокатоличка и прохрватска организација.
Треба се подсјетити да је патриотски портал ИН4С, 5.октобра 2018.године, објавио текст „…Бокељска морнарица славила пад Ловћена“. У тексту су наведени подаци из књиге Васка Костића „Бокељи у Првом свјетском рату – За јубилеј 100 година (1914-2014)“ У тој књизи се цитира циркуларно писмо Адмиралитета Бокељске морнарице, од 18.јануара 1916.године, адресирано свим бокељским општинама, у коме се изражава радост што су трупе Монархије заузеле Ловћен и наглашава да су се у њима „борили… и добровољци наше Бокељске морнарице“?!
На свечаности поводом 30- обљетнице Националне заједнице Црногораца Хрватске, у Загребу, 21. просинца (децембра) 2021. године, Ђукановић је, манирима лажног и злонамјерног историчара, казао и:
„…дјеловање националне заједнице Црногораца Хрватске утемељено је на вишевјековној традицији црногорско-хрватских веза…У Љетопису попа Дукљанина, најстаријем црногорском књижевно-историјском дјелу из 12.вијека, описан је сабор у Дувањском пољу средином осмог вијека на коме су словенска племена, а међу њима Дукљани и Хрвати, добили прве државне границе“ ?!
Овакве ријечи може изговорити само острашћени историјски аналфабета. Наиме, Љетопис попа Дукљанина је литерална квазиисторијска фикција, за коју се не зна ни када је настала, ни ко ју је написао. Њен писац је, наводно, (римокатолички) свештеник Барске надбискупије. Најстарија верзија Љетописа потиче из 17.вијека и написана је на латинском језику. Имајући то у виду, као и садржај Љетописа, лако је закључити да је то римокатолички и прохрватски документ, а тиме и средство за остваривање антисрпских и антицрногорских геополитичких циљева.
А шта је, прије карактерног, националног и вјерског прелома у мозгу, говорио Ђукановић, године 1990, у интервјуу за београдски недјељник НИН:
„Што се тиче страха од Србије, тиме покушава манипулисати један број људи насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратињавања са српским народом…У својој заслијепљености мржњом они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично и вјера нам католичка…И то све с намјером да докажу аутохтоност и посебност и односу на Србе…Наглашена брига за Црну Гору је само димна завјеса иза које се крије мржња према увијек „потенцијалном окупатору“ – српском народу. Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопроцентне Црногорце ?!“
Једном ријечју, несхватљиво одуговлачење са Ђукановићевим уставноправним и кривичноправним процесуирањем, опасно угрожава стабилност државе Црне Горе и међунационалне и међувјерске односе у њој. Јер, „…трагови му смрде нечовјештвом.“ (Његош)
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
11.јануар 2022.године
Тако је, господине Гајовићу, његови трагови не смрде само нечовештвом, већ су то злочиначки трагови! Сијасет народа тако мисли, али многи не смеју да ту истину изговоре!