Како је наведено у једном од извјештаја Глобалне иницијатива против транснационалног криминала (ГИТОЦ) мека црногорских и српских група у Шпанији је Валенсија
Оснаживањем балканских криминалних група и могућност да се разним илегалним токовима избјегну судски процеси, затворске казне, а неретко и непријатељски метак, навело је овдашње криминалце да уточиште пронађу у неким другим земљама, далеко од српског закона и подземља. Шпанија, Јужна Африка, Јужна Америка – само су нека подручја у којима се крију „наши“ криминалци, пише Nova S.
Јужна Африка
Хронолошки гледано последњи у низу случајева је пресуда Небојши Јефтићу (61) који је осуђен је за убиство Милета Вељковића (63) на доживотну робију пред Вишим судом у Миделбугу у Јужноафричкој Републици и то седам година након што је извршио злочин, пошто је изазвао саобраћајку аутомобилом који је приликом ликвидације украо од жртве.
Иако Јефтић није „звучно“ име српског подземља, добар је показатељ да се наши држављани „притиснути“ затворском казном која их очекује, врло вјешто могу скривати чак и у земљама које им ни на један начин нису блиске.
Добар је примјер и случај Добросава Гаврића, Србина осуђеног за убиство Жељка Ражнатовића Аркана који је у Африку побјегао уочи доношења пресуде у Србији, а о томе колико је брзо напредовао у подземљу „нове домовине“, осликава податак да је радио за једног од најопаснијих криминалаца, такође досељеника, Радована Крејцира.
Заједно са њим побегао је и Милан Ђуричић Мики који се такође дуже време успјешно скривао, али са све већим бројем Балканаца у Јужноафричкој Републици, оформили су се и нови, међусобни сукоби.
Јужна Африка, као земља позната по великој стопи криминала која се у једном тренутку попела на друго мјесто на свјетској листи, одлична је подлога да одбјегли Срби свој „занат“ пренесу на највећи континент. „Крвави“ новац који су доносили из Југославија и касније Србије улагали су у познанства и започињање сумњивих бизниса, далеко од очију српских правосудних органа који за њима трагају. Ипак бујање таквих случајева довело је до неизбјежних сукоба и ратова за превласт на тржиштима дрога, оружја, дијаманата…
Посебно атрактивно проблематичним Србима јесте чињеница да код њих влада англо-саксонско право на које би се тамошње власти могле позвати у случају захтјева за изручење, уз објашњење да немају исте правне норме као остале државе, чиме се годинама вјешто служи одбјегли Гаврић који је отишао корак даље па је затражио и политички азил у ЈАР. Велику улогу игра и то што је реч о белим људима, који се и после апартхејда боље котирају од домаћина.
Шпанија
Клима погодна за живот и узгој марихуане, геостратешки положај одличан за допремање кокаина из Јужне Африке и даљу дистрибуцију ка Европи, велики број лука са лако подмитљивим радницима… Све ово довело је до снажног устоличења српског криминала у Шпанији.
Поједине банде (нарочито албанске и косовске) извјештиле су се у провалама у индустријска постројења. Обично се за такве крадљивце међу локалцима користи назив „бутоњероси“ (провалници), јер су специјализовани за проваљивање шифре на сефовима и заобиљежила сигурносног система. Како је наведено у једном од извјештаја Глобалне иницијатива против транснационалног криминала (ГИТОЦ) мека црногорских и српских група у Шпанији је Валенсија, у којој је 2012. године ухапшен озлоглашени Лука Бојовић заједно са још двојицом чланова земунског клана Владимиром Милосављевићем и Синишом Петрићем.
Јужна Америка – српски Ел Доралдо
Такозвани балкаснки картел, како се јединственим именом називају криминалне организација са наших простора које су своју моћ с годинама ојачале у Јужној Америци, постао значајан у међународном шверцу наркотика, најчешће кокаина, показују резултати истраживања ГлТОЦ-а.
У земље Јужне Америке настанили су се још осамдесетих година, али су тада обаљвали махом нижерангиране послове, те су били курири, радници обезбјеђења и слично. У дјелу извјештаја који се бави криминалцима са Балкана у Латинској Америци, објашњано је да је она постала „Ел Дорадо“ за криминалне групе са наших простора, а процјењује се да је жариште постала између 2008. и 2020. године. И за то постоји неколико разлога.
-Прво, свјетска понуда коке и кокаина се повећала, а потражња је остала велика, посебно на уносном европском тржишту и у Аустралији. Друго, дошло је до поремећаја у снабдевању у Колумбији након мировног споразума са колумбијском побуњеничком криминалном групом ФАРК из 2016, што је отворило могућности криминалцима са западног Балкана да успоставе везе са новим добављачима-објашњавају стручњаци у овом извјештају.
Брзо учење језика, прилагодљивост новом тржишту и оданост, само су неки од параметара захваљујући којим су освојили поверење нарко-картела, а како је кокаинско свјетско тржиште постало веће, отворила се прилика за новим „бизнисом“.