Откриће Гöбекли Тепа, мјеста које је УНЕСЦО уврстио на привремену Листу свјетске културне баштине, довело је у питање досадашња сазнања о праисторијским временима. Када је 1994. године Нијемац Клаус Шмидт у Турској открио ово древно светиште, барем двоструко старије од било чега сличног на свијету, чак 7.000 година старије од Стоунхенџа или 5.500 од првих градова у Месопотамији, сви су били у шоку. Комплексне исклесане обредне стијене са сликама животиња потијечу из 9000. године п. н. е., дакле из времена прије него што су људи почели обрађивати земљу. До открића је сматрано како су само напредније цивилизације градиле таква монументална светишта, односно како су се појавила тек с појавом агрикултуре.
Готово све старе цивилизације правиле су себи својствене монументалне вјерске грађевине, а најпознатије међу њима јесу Партенон, антички храм посвећен божици Атини на атинској акрополи из 438. године п. н. е., зигурати, древни храмови које су градили углавном Сумери на подручју некадашње Месопотамије 2000. године п. н. е., а у Европи, тачније у југозападној Енглеској, имамо примјер Стоунехенџа, споменик за који се сматра да је служио за вјерске обреде, направљен 3000. године п. н. е.
Међутим, старост ових грађевина није ништа у поређењу с Гöбекли Тепом, према мишљењу већине археолога, храмом изграђеним око 9000. године п. н. е, до сада најстаријим пронађеним налазиштем ове врсте на свијету.
ПРЕЦИЗНИ ГРАЂЕВИНСКИ ПРОЈЕКТ
Смјештен на југоистоку Турске, близу сиријске границе, града Şанлурфа и ријеке Еуфрат, Гöбекли Тепе (турски “трбушасто брдо”) археолошки је локалитет мезолитичког светишта. Најпознатији је као најстарији примјер монументалне архитектуре, настао око 9600.-8200. године п. н. е., око 7.000 година прије Кеопсове пирамиде у Гизи, која се сматра једном од најстаријих вјерских грађевина на свијету.
Истраживање овог археолошког налазишта почело је деведесетих година прошлог стољећа иако су археолози Универзитета у Цхицагу открили Гöбекли Тепе још шездесетих година, утврдивши тада да је ријеч о војној стражарници из времена Бизантије. Међутим, Клаус Шмидт, истраживач Њемачког археолошког института, утврдио је 1994. године да су плоче пронађене на овом локалитету настале много раније него што се мислило. Он је 1995. године с турским археолозима почео систематично истраживање овог мјеста, захваљујући којем је пронашао осам прстенова од камења, а геомагнетско снимање показало је да их има најмање двадесет и да су, наизглед, поредани без некаквог реда.
До сада је истражено око десет посто цијелог комплекса, а утврђено је да се налазиште састоји од монолитних споменика у облику слова Т високих до шест метара и тешких од 16 до 50 тона, постављених у кругове, ограђене зидом, те с поплочаним подовима какви се тек много касније појављује у римској грађевини. Кругови су сваких неколико десетљећа били закопавани и на њима су подизани други, мањи и мање софистицирани. Тако је локалитет стољећима грађен, затрпаван и поновно грађен, да би га око 8200. пр. н. е. људи потпуно напустили. Управо та чињеница, што је храм затрпан, омогућила је да се препозна како је ријеч о умјетном брежуљку на којем је некада било људских активности. Уједно, ријеч је о најстаријем до сада познатом примјеру људске архитектуре. Налазиште је због природе његовог открића тако названо Гöбекли Тепе, што на турском значи “трбушасто брдо”.
То је прецизно испланиран грађевински пројект на нивоу за који су научници мислили да није уопће могућ за ово доба праисторије. Још је мистерија како је саграђен овај комплекс. Изграђен је у вријеме кад још није било пољопривреде него су земљом ходали ловци-сакупљачи и сматра се да су га вјероватно они и направили иако је за тако нешто монументално потребно на стотине и стотине људи.
“Ледено доба тек што је завршило. Изузмемо ли хрпе камења, грађевине сличне шаторима и неколико конструкција од мамутових костију, човјек на Земљи још никад за собом није оставио ништа саграђено. И сад одједном ово”, истакнуо је др. Шмидт описујући важност открића које припада добу што је претходило употреби керамике. Пронађени су камени алати, дјетла, шила, камени врхови стријела, те око километар даље стијене кречњака, каменолом из којег су изрезивани монолитни блокови у облику тау-крижева, што су потом премјештани и уграђивани у јединствено светиште. Овдје нису пронађене крхотине земљаних посуда, а нити за сада стамбена мјеста или ватришта градитеља цијелог комплекса који је грађен у дугом периоду од око 2.000 година. Нису пронађени ни ћупови, а то значи да се све десило прије него су људи почели користити помагала од жељеза и керамике, него су стубове клесали алатима од камења и дрвеним полугама и транспортирали без помоћи животиња.
У кратком су периоду ова открића до којих дошли истраживачи драстично промијенила разумијевање неолитске културе јер ово мјесто битно мијења поимања о вјерским, економским и умјетничким дометима људи каменог доба.
КАТЕДРАЛА НА БРДУ
Грахам Ханцоцк, истраживач из Велике Британије, вјерује да је напредна цивилизација направила овај комплекс, а не ловци-сакупљаши. Вјерује да је та цивилизација знала не само за пољопривреду него и математику, астрономију и каже да је немогуће да ловци-сакупљачи направе тако монументалну грађевину у вријеме кад се још није знало за точак, да маневришу с мегалитима тешким и по неколико десетака тона.
Шмидт, као и већина археолога, вјерује да је ова “катедрала на брду”, како ју је назвао, била мјесто ходочашћа и да су у њу одлазили вјерници из области удаљених до 160 километара. Он је сматрао и да је ово било важно мјесто за тадашњи култ мртвих.
Његов је тим на том локалитету пронашао кости дивљих животиња, укључујући газеле, црвене јелене, свиње, козе, овце и волове, плус десетак различитих врста птица, као што су мрвице и патке, раштркане око локације. Већина ових животиња приказана је у скулптурама и рељефима на локацији. Он сматра да је ријеч о жртвама које су ходочасници приносили. Према Шмидту, доказ да је скупина сакупљача хране изградила велики храм истовремено је доказ да је организирана религија могла настати прије пољопривреде и других видова цивилизације.
Према студији објављеној у часопису Сциенце Адванцес, људске лобање, чији су остаци пронађени у храму, највјероватније су служиле као декор када су долазили ту да одају почаст прецима или божанствима или да обиљеже важне прекретнице у животу појединаца.
Археолози су до тада вјеровали да су прве сложене вјерске праксе развиле групе које су се почеле бавити пољопривредом. Научници су сматрали да је најранија монументална архитектура била могућа тек након што је неолитском човјеку пољопривреда омогућила вишак прехрамбених производа, ослобађајући га од сталног фокуса на свакодневни опстанак.
Открића Гöбекли Тепа у посљедња два десетљећа изазвала су и бројне дебате о томе за шта је кориштен овај објект. Тед Баннинг, професор антропологије из Канаде, сматра да су камене прстенасте структуре могле бити наткривене и кориштене као куће, иако су оне испуњене умјетношћу могле служити и као кућни простор и као вјерско подручје. Он вјерује да су становници Гöбекли Тепа могли узгајати усјеве, наглашавајући да би неки од камених алата били корисни за жетву и да је у тако раној хисторији тешко разликовати дивље биљке и животиње и оне које су људи покушавали припитомити.
За кратко је вријеме ово мјесто постало најпознатије археолошко налазиште на свијету. Иако је потребно још истраживања да би се донијеле коначне одлуке, за сад је прихваћено да је Гöбекли Тепе уистину нешто грандиозно, мјесто ходочашћа старо више од 11.000 година које је привлачило људе из цијеле регије. Изградњом великом заштитног крова вриједног неколико милиона еура, почетком ове године археолошко налазиште Гöбекли Тепа отворено је за туристичке посјете.
Извор: Stav