Трговци траже да им рафови за хљеб буду пуни због утицаја на купца, а није их брига колико ће остати непродато јер они тај хљеб враћају пекарима без плаћања накнаде
Годишње се у Црној Гори баци или преда у сточну храну око пет милиона векни хљеба, као и стотине хиљада разних пецива. За њихову производњу потребно је око 2.200 тона пшеничног брашна, показују подаци које су “Вијести” добиле из пекарске индустрије.
Разлози за оволике количине бачене основне хране су ти што велики трговци траже да им рафови за хљеб буду пуни због утицаја на купца, а да их није брига колико ће остати непродато јер они тај хљеб враћају пекарима без плаћања накнаде. Пекари овај трошак очекиваног поврата хљеба укалкулишу у продајну цијену хљеба, тако да га у коначном плаћају потрошачи, а не трговци.
ЕУ забрањује условљавање трговаца
Ова пракса је забрањена у земљама Европске уније гдје трговци морају да сносе трошак поврата или бацања хране са кратким роком трајања, коју су наручили а нису продали. То у свом извјештају “Законска рјешења у вези са смањењем отпада од хране у појединим земљама” из фебруара прошле године, констатује и Истраживачки центар Скупштине Црне Горе.
Наручивање хљеба, али и остале хране да би се само попуниле полице трговцима без обзира колико се прода, према тврдњама из пекарске индустрије, узрокује вишеструку штету – повећава се цијена коначног производа за трошак бачене хране, повећава се количина отпада, повећава се количина потрошње брашна и пшенице којима због руско-украјинске кризе расте цијена а постају и дефицитарна роба односно тешко се набављају. Тако да се Црна Гора са овом праксом расипа храном, коју из увоза набавља по све већим цијенама а понекад и врло отежано.
Према подацима представљеним “Вијестима” калкулација трошка за хљеб који су трговци вратили пекарима, укалкулисан је у продајну цијену за потрошача у износу од пет до осам центи по векни. Напримјер укидањем ПДВ-а на брашно и хљеб, довело је до смањења цијена хљеба за око пет центи.
На бацање отишло 100 шлепера, а хвалили се са пет
За количине баченог хљеба и других пецива искористи се брашна колико стане у сто великих и пуних шлепера. Колики је то однос показује примјер да се Влада у марту хвалила увозом пет шлепера брашна, којим је у том тренутку привремено спријечена несташица хљеба у Црној Гори.
Према подацима пекара, њима трговци врате 12 до 14 одсто непродатог хљеба док је код других пецива тај постотак повраћаја и већи. Велики индустријски пекари дневно произведу 80 до 90 хиљада векни основне врсте хљеба, док остали мали пекари произведу укупно око 20 хиљада векни, па је укупна годишња производња већа од 40 милиона векни. С обзиром на просјечни проценат поврата, годишње се пекарима врати око пет милиона непродатих векни које они баце или за ситан новац продају у неквалитетну сточну храну.
Представници пекара су више пута у досадашњим преговорима са министарствима економског развоја и пољопривреде покушали да покрену и ову тему, али до сада за њу није било слуха. Надају се да ће је сада покренути најава новим проблема у испорукама и цијенама житарица и брашна.
Истраживачки центар Скупштине је у свом извјештају обрадио законска рјешења која третирају питање бацања вишка хране у 25 земаља, као и кључне карактеристике регулаторног оквира ЕУ чији су циљеви смањење губитка и расипања хране “од поља до стола”.
Храна којој истиче рок се мора донирати
Словеначки закон о пољопривреди забрањује трговцима да врате произвођачима хране испоручене, а непродате производе којима је истекао рок трајања. Овај закон забрањује да привредни субјекат – трговац злоупотребљава своју тржишну снагу и тиме искоришћава другу уговорену страну, односно трговац не би могао да условљава пољопривредника или другог произвођача хране да ће му продавати производ под условом да му може све непродате количине вратити након истека рока без обештећења.
Овај закон предвиђа и да храна има наведена два рока – “рок трајања” и “најбоље употријебити до”, чиме се омогућава трговцима и произвођачима да храну, којој је истиче рок “најбоље употријебити до” али не и “рок трајања”, уз пореске олакшице могу донирати народним кухињама, Црвеном крсту или сличним институцијама.
Истраживачки центар Скупштине Црне Горе је у свом извјештају навео и друге европске земље које имају сличне закона, и препоручио да се слична правна искуства примјену и у Црној Гори.
Прва међу земљама која је усвојила овакве законе је Француска 2016. године, и њиме је увела обавезе супермаркетима који послују у објектима већим од 400 квадрата да храну која се не може продати, али је и даље безбједна за употребу, бесплатно преусмјере непрофитним организацијама које се баве прерасподјелом хране. Сличне законе су затим усвојила и остале чланице, а постоји и дио ЕУ директива на нивоу цијеле уније.
Бацање хране велики трошак, утиче на несигурност и ограничава ресурсе
”Губитак и бацање хране представљају глобални изазов који посљедњих година добија на значају у јавним и политичким програмима. Према подацима Организације УН за храну и пољопривреду, отприлике једна трећина хране произведене на свијету се изгуби или баци, док се у Европској унији сваке године изгуби ли баци око 87,8 милиона тона хране. Губитак и бацање вишкова хране доприносе истовремено великим економским трошковим, несигурности у погледу снабдијевања хране, неухрањености, потрошњи воде, те има утицај на животну средину и ограничене природне ресурсе”, наводи Истраживачки центар у свом извјештају.
Они наводе да су кључна начела у смањењу бацања хране садржана су у Директиви ЕУ о отпаду, у којој се државе чланице, између осталог, позивају да: смање стварање отпада од хране на путу од примарне производње до дистрибуције; смање бацање хране у домаћинствима; подстичу донацију хране и друге облике редистрибуције за људску потрошњу, давањем предности људској потрошњи над коришћењем у храни за животиње и прерадом у непрехрамбене производе; као и да прате и процјењују спровођење мјера за спречавање расипања хране.
Извор: Вијести