Нико од надлежних не контролише раст цијена у малопродајама
Ванредне мјере нас коштају много. Много разумијевања, много снебивања, много питања, много муке око свакодневних обавеза. Међутим, као да то није доста, мимо страха од вируса и тешке ситуције коју имамо стање нам постаје још угроженије јер цијене почињу да расту.
Када је почело стање о мјерама заштите премијер нам је на некој од првих конференција ставио на знање да су мјере усмјерене на више колосјека али је циљ заједнички: човјек, грађанин и његова породица, њихово здравље и потпора њиховој сигурности. Иако су те мјере спроведене са овим циљем зашто је онда та циљна група погођена повећањем цијена основних намирница? Основне намирнице су у неким маркетима повишене за 0.20 центи а неке које су биле приступачне по јефтинијим цијенама нема на рафовима у маркетима. Воће које је од пресудног значаја за имунитет је јако скупо и за један евро се не може купити ни један килограм било којег воћа. Гориво је појефтинило. Саобраћај за набавку робе се несметано одвија што би требало да значи да робе има али неки од послодаваца ту робу не продаје како би зарадиo више на скупље артикле. Сувишно је рећи колико је себичан и сраман такав чин у оваквој ситуацији. Колико сазнајемо из медија, обезбијеђена су средства за корона вирус ситуацију. Ако не треба да бринемо јер, како саопштава јавни сектор, сви медицински капацитети су опремљени, зашто онда народ да даје донације?
Колико је тржиште под мјерама инспекцијског надзора када је у неким пекарама хљеб поскупио са 0.60 центи на 0.80 центи. Основна намирница се не контролише, а шта је са осталим артиклима видјећемо. Колико смо као грађани обавијештени вишемилионска средства су ушла у Црну Гору ради помоћи грађанству, економском и привредном сектору. Ипак, од грађана се очекује помоћ па макар од једног еура који се уплаћује на јединствени рачун. Можда је тај један еуро на том вишемилонском рачуну минимизиран али велика већина грађана та један еуро нема. Велики број грађана који је остао без посла у новонасталој ситуацији пати и јако тешко живи сваки дан у ванредним мјерама. Социјално је немогуће да буду донатори. Зашто се ова група становништва не узме у обзир на разматрање додјеле ванредне помоћи? Да ли ће најављена помоћ отићи у домаћинства која су већ намирена залихама, не знамо. Није у реду вршити додатни притисак на грађанство које нема и доводити га у ситуацију омаловажавања. Званично се зна број жиро рачуна на који се уплаћује па ко може нека уплати, али није у реду медијски пласирати ову потражњу и показивати на тај начин неразумијевање становништва које нема никакве приходе.
Oвакво опхођење нас доводи у дилему како се то врши расподјела новца који се свакодневно прилива на рачун НКТ? Колико су грађани осигурани са овим мјерама које се спроводе? Како се ова ситуација представља пред свјетским званичницима? Како ће грађани Црне Горе да набављају намирнице ако инспекцијски надзор не забрани пораст цијена? Ко ће?
Сиромашних је све више а Влада тражи највише.