Хоће ли и код нас епидемија отказа

Вријеме читања 2 минута

Ових дана, свуда можемо прочитати да се се сви брину како да сачувају радна места. Ево смо чули и наше да „ће се борити и изборити за свако радно место“, не остаје нам ништа друго већ да верујемо у то и да се надамо. А време ће показати како ће бити, не обећавају такву слику неки наслови који су ових дана били у нашим медијима где се јасно видело да је доста њих већ добило отказе. Узрок-коронавирус који је условио опадање потражње, последица- иду кући, нема више посла за тебе!

И тако док се ми препуцавамо по ћошковима, Европска унија и Велика Британија већ пишу о најугроженијим занимањима и кажу да ће 60 милиона радних места висити о концу (60 000 000- колико нула!):

„У анализи лондонске консултантске куће Мекинси се упозорава да би стопа незапослености у ЕУ могла да скочи са око 6 одсто на више од 11 одсто и да годинама остане на том нивоу ако се ширење вируса ускоро не заустави. Мекинси процењује да је једно од четири радна места у ЕУ и Великој Британији под ризиком од смањења радних сати, принудног одмора или отпуштања, пише CNN, преноси Пословни дневник.

Професије које не захтевају близак контакт међу људима, као што су књиговође и архитекте, као и оне које подразумевају пружање основних услуга, сматрају се ниско ризичним. У оквиру високо ризичних професија запослено је 55 милиона радника, а међу њима су касири, кувари, грађевински радници, хотелско особље и глумци.

Око 80 одсто радних места која се сматрају ризичним обављају људи без факултетске дипломе, а посебно су угрожени запослени у мањим компанијама. Ако Европа не успе да заустави вирус у року од три месеца и буде принуђена да настави социјално дистанцирање током лета, стопа незапослености ће следеће године бити на највишем нивоу од 11,2 одсто, док потпуни опоравак економије није вероватан пре 2024. године, наводи се у анализи“.( пренето са: edukacija.info)

Е па сада, ако они тако процењују, шта онда нама остаје? Чему да се надамо? Ако идемо оном старом: „велика риба једе малу рибу“, онда смо ми већ и сварени, не само поједени.  Но добро, ево рекоше да ће да се „изборе за наша радна места и сачувају их“, мени не остаје ништа друго него да им верујем! Година 2024. се предвиђа као година опоравка за ове велике, за нас би вероватно тај опоравак мало дуже трајао, па онда боље ми је да верујем него да буде „не липши магарче до зелене траве“!

Текст обрадила: Марија Вешовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest