Министарство правде, људских и мањинских права представиће ове седмице нацрт закона о поријеклу имовине, уз нацрт измјена и допуна неколико других закона, како би тај пропис могао да буде адекватно имплементиран
Ко живи у луксузу, а своју имовину не може да оправда законитим примањима, могао би се наћи на удару закона о пореклу имовине, који се у Министарству правде увелико припрема.
Закони о поријеклу имовине и лустрацији основни су предуслов борбе против корупције и организованог криминала, и треба га што прије усвојити, оцјенила је нова парламентарна већина почетком ове године.
Ови закони могли би бити начин за утврђивање како су појединци власти, на челу са предсједником државе Милом Ђукановићем „дошли до својих ‘првих милиона’.
Иако је усвајањ закона о поријеклу имовине било једно од главних обећања, сукоби унутар нове парламентарне већине онемогућили су његово раније усвајање. Ипак, Министарство правде, људских и мањинских права представиће ове седмице нацрт закона о поријеклу имовине, уз нацрт измјена и допуна неколико других закона, како би тај пропис могао да буде адекватно имплементиран.
Дан након што нацрт закона буде представљен, почеће јавна расправа, која би требало да траје 20 дана.
Премијер Здравко Кривокапић казао је у марту, поводом 100 дана рада Владе, да су добили три предлога закона о поријеклу имовине из Демократског фронта, Грађанског покрета УРА и Амбасаде Велике Британије.
Парламентарна већина сматра да би овај закон требао бити и окидач, односно законска обавеза по којој Пореска управа „мора покренути неселективну контролу поријекла имовине свих лица која испуњавају услове за контролу.“
Уколико дође до његовог усвајања биће занимљиво видјети како ће функционери бивше власти доказивати поријекло своје имовине, тј. одакле им новац за некретнине и скупе аутомобиле, одакле паре за школовање дјеце у иностранству и слично.
Кривокапић: Сви тајкунски уговори биће предмет ревизије
И премијер Здравко Кривокапић обећао је грађанима да ће питање провјере поријекла имовине бити на врху листе приоритета. То је, каже, питање историјске одговорности нове власти.
„Ово друштво заслужује да добије исцрпан одговор на питање како се догодило да готово цјелокупно друштвено богатство постане власништво једне мале групе људи. За тако нешто потребно је најприје створити квалитетан институционални оквир, почев од израде и доношења закона о провјери поријекла имовине, па до формирања одговарајућих стручних служби које би се примарно бавиле тим питањем“, казао је Кривокапић раније.
Истакао је нова власт свакако неће организовати никакав лов на вјештице, али ни опортунистички калкулисати оним што сматрано да је од виталног значаја за опоравак државе и демократски искорак друштва.
„Међутим, ту нема мјеста за било какву арбитрарност и волунтаризам, већ се тај посао мора извршити у схладу са оним што су признати међународни стандарди у тој области, водећи рачуна о специфичностима наше ситуације“, истакао је Кривокапић
Подсјетимо, од земаља региона само Србија има Закон о утврђивању поријекла имовине који је усвојен 29. фебруара, ове године, а ступа на снагу у марту 2021.
“Ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним дјелом, биће му одузет цјелокупан незаконито прибављен иметак”, предвиђа српски Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу.
Закон предвиђа да се пореском стопом од чак 75 одсто опорезује незаконито стечена имовина.
По Закону, „на удару“ ће се наћи они за које се посумња или утврди да, за највише три узастопне календарске године, имају разлику изнад 150 хиљада евра између увећања имовине и пријављених прихода. Терет доказивања увећања имовине је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику.
Када је у питању Босна и Херцеговина, један од два ентитета, Федерација БиХ, нема закон о испитивању поријекла имовине, док су у ентитету Република Српска направили нацрт закона који никад није усвојен.
Косово* нема закон те врсте, као ни Хрватска у којој је у два наврата, током последњих 5 година, опозиција предлагала посебни закон о испитивању поријекла имовине. Оба пута су предлози одбијени с образложењем да је то ријешено Општим пореским законом. Овим законом Пореска управа провјерава несразмјер имовине и пријављених прихода уназад шест година.