Хорор бабе Анујке из Баната

У банатском месту Владимировац се у првој половини двадесетог века одигравала права филмска, нажалост трагична, прича.

Фото: Printscreen/YouTube

Постоји неколико извора који говоре о животу Ане ди Пиштоња, познатије као баба Анујке, а највише је сама испричала приликом хапшења и током суђења. Анујкина „чаробна вода“ убила између 50 и 150 људи, а она је постала позната као серијски убица из Валдимироваца.

постер
Ана ди Пиштоња рођена је као Ана Дракшин или Дракин, а према њеним речима, била је рођена 1837. године. Отац јој је био богати војвођански паор који се са породицом 1849. године из Румуније доселио у Петрово село, тадашњи назив за Владимировце, у Банатској војној крајини Хабзбуршке монархије. Ћерки је обезбедио добро школавање, а њу је посебно интересовала хемија.

Анујка се удала, за двадесет година старијег, власника имања Пистов или ди Пиштоња са којим је имала 11 деце, од којих је само једно преживело до пунолетства. Супруг јој је преминуо након двадесет година брака, а Анујка се тада вратила изучавању хемије.

Након супругове смрти, Анујка је део куће претворила у импровизовану лабораторију, а широм Баната је постала позната као исцелитељка и траварка. По смеше и напитке су долазиле претежно даме, али неретко и младићи који су желели да буду ослобођени служења војног рока јер су им њени напици помагали да се разболе.

Баба Анујка је држала кафану, те је била у контакту са великим бројем људи, али имала је и сараднице у другим селима које су очајним женама препоручивале њене напитке.

Анујкина смеша била је позната као „чаробна вода“ или „љубавни напитак“, а клијентима је готово обавезно постављала исто питање „Колико је тежак овај проблем?“, мислећи при том на телесну тежину жртве. Иако су клијетни веровали да је у питању магија, Анујка је у њихове напитке стављала отров, најчешће арсен, а након што би сазнала тежину жртве знала је и коју количину отровне супстанце да стави. Клијенти су од ње добијали детаљно упутство за коришћење, уз „пророчанство“ да ће проблем нестати осмог дана од почетка узимања напитка; што се заиста и дешавало, жртве би умирале осмог дана, али не због Анујкиних моћи, како су клијенти веровали, него због њених тачних прорачуна о количини отрова у односу та телесну масу.

Анујка је, заједно са својим сарадницама, на подручју Баната деловала пуних четрдесет година. Оптужбе су спорадично стизале на адресу аустроугарских власти, али одговора није било, јер је Анујка уредно плаћала порезе и живела мирним животом.

Када је под сумњивим околностима преминуо други мушкарац из блиског окружења извесне Стане Момиров, полиција је ову жену позвала на саслушање.

Након што је први супруг Стане Момиров, Лазар Лудошки, преминуо, она се преудала. Када је недуго затим преминуо и богати стриц Станиног другог супруга, полиција је одлучила да испита случај. Стана је од баба Анујке „чаробну воду“ ком је убила свог првог супруга, купила у јануару 1924. године за 2.300 динара.

Баба Анујка је своју „чаробну воду“ продала још једној породици Момиров, Сими и Софији, и то у децембру 1926. године за 5.000 динара. Они су намеравали да убују Симиног оца Николу, који је наводно био насилан према њима и њиховој деци.

Међу случајевима за које јој је било суђено била је и смрт Гаје Прокина, иначе здравог шездесетогодишњака, богатог удовца, који је новац зарадио у Америци. Наследство је поделио синовима, а сестрићу Милану је обећао осам јутара земље, које би му дао након смрти. Милан и његова супруга су били нестрпљиви, па су се обратили, тада већ познатој, баба Анујки. Са Анујком је на том случају радила и њена најближа сарадница и ученица Љубинка Миланков, која је по Анујкином рецепту направила отров за клијента, али не довољно јак. Гаја се обратио лекару, али је преминуо 29. децембра 1927. године. Због сумњиве смрти урађена је обдукција након које је утврђено да је био отрован.

Фото: Printscreen/YouTube

Прво суђење баба Анујки било је у јуну 1914. у Белој Цркви, међутим, због недовољно доказа, она је тада ослобођена.

За друго суђење, власти су биле боље припремљене. Баба Анујка је имала неколико сарадница, од којих су неке, незадовољне наградама које су добијале, радо сведочиле против ње. Извршено је неколико ексхумација и код свих су пронађене честице арсена и живе. (Велики број клијената одбијао је да се тела њихових ближњих ексхумирају, како се не би њихова умешаност доводила у питање, односно, да ли су знали или нису, да баба Анујка уствари продаје отров.)

Против баба Анујке је подигнута оптужница за убиство Николе Момирова и Лазара Лудошког. Ухапшена је 15. маја 1928. године, када је имала 90. Пресуда је донесена 6. јула 1929. године. Анујка је осуђена на 15 година затвора због саучесништва у оба убиства.

Постоје две приче о томе како је завршила баба Анујка, серијски убица из Владимироваца. Једна каже да је Анујка пуштена на слободу у 98. години, након осам година затвора због старости и умрла две године касније у својој кући у Владимировцу, када је имала око 100 година.

Други извори кажу да је у пожаревачком затвору била све до почетка Другог светског рата у Србији, када су је немачки војници пустили из тамнице. Према овим изворима, живела је 104. године.

Извор: Aloonline.me

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest