Судски савјет данас је спровео први дио писаног тестирања пријављених кандидата за избор десет судија основних судова, супротно апелу Акције за људска права ХРА да се поступак тестирања одложи док се ризик од злоупотреба не искључи или бар знатно смањи.
ХРА је раније тражила од Судског савјета да измијени поступак тестирања да би се спријечило понављање скандала везаних за преписивање на тестовима, попут последњег из марта 2020. године, али то није урађено.
“Данашњем тестирању није приступило неколико кандидата, који су се писмима обратили министру правде, људских и мањинских права, и у којима су указали на недостатак легитимитета Судског савјета и процедуралне пропусте који се тичу састава Комисије за тестирање Судског савјета. Кандидати су упозорили да чланови Комисије наводно нијесу изабрани тајним гласањем, у складу са Пословником, као и да су именовани одлуком о замјени чланова умјесто одлуком о избору нових чланова”, рекли су у ХРА.
Они су, како додају у ХРА, данас у току дана послали Судском савјету и захтјев за изузеће Драгана Бабовића, судије Основног суда у Подгорици, због постојања сумње у његову непристрасност као члана Комисије за тестирање.
“Према информацији коју је објавио Иван Вукићевић, државни секретар у Министарству правде који је повукао своју кандидатуру за судију, сумња се да је Бабовић био гост на свадби кандидаткиње пријављене на предметни оглас за избор судија, а што упућује на постојање блиског пријатељског односа међу њима због кога је он морао бити изузет из чланства комисије која спроводи тестирање”, навели су у ХРА.
Посебно указује да, ако се испостави да је Бабовић заиста био у сукобу интереса као члан Комисије за тестирање, то представља разлог за поништај још једне одлуке о избору кандидата за судије Судског савјета.
“Судски савјет је данас констатовао престанак чланства у том тијелу суткињи Вишег суда у Подгорици Верици Секулић на њен захтјев. Раније смо указали да је госпођа Секулић испунила услове за остваривање права на старосну пензију ступањем на снагу новог Закона о ПИО, због чега јој је судијска функција морала престати на основу члана 121 став 2 Устава Црне Горе. О томе је предсједник Вишег суда у Подгорици Борис Савић дописом од 15. септембра обавијестио Судски савјет, међутим, Савјет је самовољно одлучио да свим судијама у истој ситуацији продужи трајање судијске функције. У истој ситуацији се налази и в.д. предсједница Врховног суда Станка Вучинић као што се налазила и претходна предсједница Врховног суда Весна Меденица која је поднијела оставку, и бар двадесетак других судија”, навели су у ХРА.
Према њиховим ријечима, Судски савјет функционише преко двије године у статусу спорног легитимитета, те да је њихов рад обиљежио низ незаконитости приликом избора будућих судија и да је посљедње утврдио и Управни суд пресудом којом је поништио одлуку о избору 10 кандидата за судије из јула 2019. године.
“Поред тога, треба имати у виду да би свака друга особа у Црној Гори, која би својевољно остала на функцији мимо Устава и закона, у томе одмах била онемогућена и кажњена због злоупотребе положаја, али се то нажалост данас не односи на судије и државне тужиоце, као ни на чланове Судског савјета и Тужилачког савјета који су произвољно одбили да констатују престанак функција тим особама. Тај феномен је слика и прилика непоштовања владавине права у Црној Гори”, закључили су у ХРА.
Извор: ЦдМ