Мада су Црна Гора и Хрватска постигле у начелу сагласност да арбитражни суд одреди разграничење на Превлаци, то за Загреб, након искуства са Словенијом у спору о Пиранском заливу, више није опција
Слање спора о разграничењу на Превлаци пред Арбитражни суд за Хрватску – након искуства за Словенијом – није опција, пренио је хрватски „Вечерњи лист“, позивајући се на Министарство вањских и европских послова те земље. Како су навели, црногорски премијер Здравко Кривокапић помиње могућност слања спора на Арбитражни суд, али то за Хрватску – након искуства са Словенијом – није опција.
– Имамо и комисију за границу која дјелује и увијек смо спремни обновити те разговоре. Дакако, сматрамо да би питање разграничења требало бити разријешено у краћем раздобљу јер нема разлога ни потребе да двије сусједне земље не би могле ријешити границу у складу с међународним правом – саопштили су из Министарства вањских и европских послова за загребачки лист.
Мада су Црна Гора и Хрватска прије десетак година постигле у начелу сагласност да Арбитражни суд одреди разграничење на Превлаци, то, све су прилике, више није опција. Наиме, Хрватска је била незадовољна како је Арбитражни суд рјешавао питање Пиранског залива са Словенијом, због могућности утицаја на судије, и о томе се више у Загребу не размишља. Двије државе окренуте према европском путу
Хрвати Боке которске доприносе добрим односима двије државе, а њихов идентитет треба више да се изучава у хрватском школском систему, казао је министар вањских послова Републике Хрватске Гордан Грлић Радман. Он је присуствовао научном скупу који је под називом „Идентитет Хрвата Боке которске“ одржан у Тивту.
– Видимо једно богатство културно, духовно, креацију и традицију, његовање и ријечи и идентитета. Мислим да у модерној Црној Гори сада Хрвати Боке доприносе љепоти, богатству, колориту различитих националних идентитета. Мислим да то може допринијети још бољем сагледавању, па и зближавању двију држава које су окренуте према европском путу – казао је Грлић Радман.
Како наводи „Вечерњи лист“, ситуацију компликује то што је Црна Гора 2011. године, кад је било актуелно истраживање угљиководика, донијела одлуку о одређивању блокова за истраживање, чија граница према Хрватској одступа од црте разграничења према протоколу о Превлаци из 2002. године. У Хрватској кажу како су с Црном Гором покушали билатерално доћи до конкретног рјешења црте разграничења на мору, али и нудили да се двије државе обрате Међународном суду у Хагу. За то је, наводи загребачки лист, потребно да се билатерално договори посебан споразум о заједничком обраћању Међународном суду у којем би одредили предмет спора и дали јасан захтјев суду што се од њега тражи и на темељу којег мјеродавног права у којем подручју би требало да утврди црту разграничења.
Црна Гора и Хрватска скоро 20 година не могу да се договоре о разграничењу код Превлаке. Двије земље су, међутим, склопиле привремени споразум 2002. године, који регулише режим разграничења засад. Хрватској је припао копнени дио Превлаке, односно рт Оштро и узан појас мора уз Превлаку, а Црној Гори остали дио улаза у Бококоторски залив.
Кривокапић је рекао да Влада Црне Горе намјерава да формира комисију која ће, у договору са хрватском страном, покушати да ријеши тај, како је изјавио, врло сложен и комплексан проблем.
Питање Превлаке била је тема састанака црногорских званичника са шефом хрватске дипломатије Горданом Грлићем Радманом прије неколико дана, мада конкретно рјешење, како је саопштено, тек треба да буде дефинисано. Хрватска тврди да је једини исправни став да републичке границе у тренутку осамостаљења на просторима некадашње СФРЈ постају државне. Међународно право, пише „Вечерњи лист“, подржава тај став, као и закључци Бадинтерове комисије која је у свом мишљењу број три потврдила да се то начело примјењује у случају распада Југославије.
Портал ДАН